Ћутање о силовањима не брише трауме

Вест је сустизала вест. Наставник у зрелим годинама у основној школи у Тутину осумњичен je да је две године силовао сада тринаестогодишњу ученицу. У другој, такође тутинској школи, времешни наставник је сексуално узнемиравао ученицу. Новопазарац Е. Д. (36) намамио је деветогодишњу девојчицу у улаз стамбене зграде, где је покушао да је силује, док је у околини цењени пекар ухапшен јер је десетогодишњег дечака из комшилука приморавао да га сексуално задовољава.

Ово је само неколико последњих случајева у новопазарском крају где су на мети ниских страсти насилника била деца. Низ вести ствара утисак да је ово крај где оваквих појава има више него у другим местима.

– Није тако. Нажалост, сексуалног насиља над децом има свуда – каже Џенета Аговић, директорка невладине организације „Импулс” из Тутина. – Наравно, жалосно је што тога има, али радује чињеница да су се жртве осмелиле да напаснике пријаве, да о томе проговоре – каже она и упућује на истраживање које је „Импулс”, заједно са Инцест траума центром, спровео на простору Србије. Тутинска невладина организација покрила је подручје своје општине, али и Новог Пазара и Рашке. Резултати указују на сурову стварност да „у сваком школском одељењу у Србији постоји четворо деце која су преживела одређени вид сексуалног насиља. И још четворо која познају некога коме се то догодило”. У сваком другом случају насиље није било изоловани инцидент, већ се понављало.

– Дуго је то била табу тема, о којој се ћути, пред којом се затварају очи, све наводно у настојању да се жртве не обрукају, јер би тиме била обележена и њихова будућност. Зато ми је драго што те стеге полако попуштају, што се случајеви пријављују, јер само тако се помаже жртви, а не ћутањем. Ми морамо да охрабримо и жртве, али и њихове породице, школе, наставнике, да о томе говоре – каже Џенета Аговић и упозорава да многе жртве чак и не знају шта је то што не морају да трпе. Наводи пример директорке једне школе у којој активисткињама „Импулса” није било дозвољено да одрже предавање о тој теми, јер се у наслову помиње реч „сексуално”. Директорка је сматрала да је то непримерено.

И председница удружења „Заједно” у Новом Пазару Алма Јунис слаже се да је до пре само неколико година сексуално насиље било забрањена тема, па су жртве и од родитеља криле да су напаствоване, бојећи се осуде или чак казне.

– И ако би се усудиле да се неком повере, то је била другарица, а понекад, врло ретко, учитељица или наставница. Случајеви нису излазили у јавност, а насилници су добијали неадекватне и врло често срамно мале казне – каже Алма Јунис.

Насилници су били не само непозната лица, већ комшија, друг, професор, понекад чак члан најуже или шире породице или породични пријатељ.

– Сасвим малим девојчицама на тај начин је стваран осећај кривице да су понашањем оне нешто „скривиле” да буду напаствоване – прича Алма и додаје да је још тежа ситуација у забаченим селима, где ретко стижу информације из спољашњег света, где долази и до инцеста, и где породица често, иако свесна шта се дешава, проблем прећуткује. Зато је вредан хвале поступак мајке деветогодишње девојчице коју је насилник покушао да силује у улазу у стамбену зграду, која је одмах преко друштвених мрежа упозорила друге родитеље да причувају децу. Испоставило се да напаснику ово није први напад на децу, иако је због ранијих „заслуга” носио наногвицу.

– Бити жртва сексуалног насиља није срамота, већ трагедија. Ово је проблем са којим сви морамо удружени да се изборимо, јер је то једини начин – сматра она.

Алма Јунис указује и на чињеницу да казнена политика према насилницима није сразмерна тежини кривичних дела. Потврда тога је и реакција једног Новопазарца, који је на видео-снимку препознао силоватеља из улаза у стамбену зграду.

– Он је пре готово десетак година напаствовао моју ћерку, због чега је добио само три месеца затвора. Срећом по њега, полиција га је пронашла пре мене, јер да сам га ја тада ухватио, вероватно он сада не би нападао децу по улазима зграда – говори овај огорчени отац.

Основни суд у Новом Пазару одредио је Е. Д. притвор до 30 дана због сумње да је починио кривично дело недозвољене полне радње.

После одлуке Инспекције рада да наставника који је покушао да обљуби ученицу врати на посао у тутинску школу протестовали су родитељи ђака којима би он поново требало да држи часове. Прошлонедељно хапшење наставника осумњиченог да је две године силовао тринаестогодишњу ученицу изазвало је још бурније реакције. Зато су се окупили испред зграде новопазарског основног суда, где је требало да се одржи рочиште једном осумњиченом наставнику. Ако насилници буду ослобођени, они децу неће да шаљу у школу, запретили су.

Шта то педагоге претвара у педофиле? Какви су то људи који у недужној деци виде сексуални плен?

– То само лекари могу да објасне – каже Драган Нововић, адвокат са богатим искуством из судница и у случајевима где се судило педофилима. – То су болесни људи, они налазе милион разлога да себе оправдају, почев од тога на нису били свесни шта раде, а неки се чак зачуде за шта су оптужени, па на питање зашто нападају дете које има мање од десет година узвраћају: „Па шта?” До њих не допире свест да то није у реду и да су болесни – каже Нововић.

Адвокат сматра да мора да се нађе начин да ти људи са манијакалним понашањем буду на неки начин означени као опасни, да се не дозволи њихов приступ деци и да се деца на сваки начин удаље од њих. Али, то је већ посао и за породице и за вртиће, колектив школе, цело друштво... Овај адвокат истиче да има и прикривених педофила, а то све обавезује на додатни опрез и свеобухватне мере у којима једино нема места ћутању.