Старе опробане методе у борби против пушења

Иницијатива да се нормативно ближе уреди питање забране пушења код нас је покренуто још пре 45 година. Скупштина Србије је 1974. на основу петиције 1.200 грађана, јавних и културних радника, донела препоруку за сузбијање пушења која није остварила циљ – да се обезбеди борба против пушења на ширем друштвеном нивоу. Скупштина је 28. априла 1982. године донела Резолуцију о спречавању и сузбијању пушења са циљем „стварања услова који ће онемогућити пушење у затвореним просторијама”. Маја 1988. године најзад је донет Закон о забрани пушења у затвореним просторијама, који је више пута мењан и допуњаван све до данашњих дана.

Зашто, и поред упозорења Светске здравствене организације свим земљама о штетности пушења и препорукама о строгој забрани конзумирања цигарета на јавним местима, код нас није постигнут већи напредак? Један од разлога могао би бити недовољна информисаност и свест о штетности пушења. У развијеним земљама спроводе се кампање којима је циљ да упозоре на учесталост, врсту и тежину болести које пушење може да изазове, па се људи плаше да не оболе, јер ће их лечење скупо коштати. Други, веома битан разлог због којег је стопа пушења у развијеним земљама много мања јесте тај што се закони о забрани пушења на јавним местима стриктно поштују, због изузетно високих казни.

У нашој земљи, много пре доношења закона одвијале су се активности усмерене на борбу против пушења. Под слоганом „Помозимо одраслима да не пуше”, Институт за здравствено васпитање Србије, заједно са Друштвом за борбу против пушења, активно су се укључили у програмске активности за децу и омладину школског узраста. Циљ је био да они сами постану свесни, и да пренесу на своје родитеље и околину све информације о штетности пушења. За почетак су се у школама у Београду и околини организовале приредбе на којима су учествовали спортисти, глумци, певачи и књижевници, блиски деци, који су им поред осталог наглашавали да ни они сами не пуше. Организована су различита такмичења међу одељењима и школама – од чланака из дневне и недељне штампе прављени су албуми, изложбе, а преко школских листова праћена ја активност школа и појединаца, и истицани су позитивни примери.

Веома успешном показала се емисија Радио Београда „Зрнце”, која је представљала јавно гласило свих школа, учесница овог „такмичења”. Уз прикладне чланке, одабрану популарну музику, емисија је била веома слушана и интересантна јер се у њој информисало шта се све дешавало од недеље до недеље и које су школе биле најуспешније у овим активностима. У току школске године расписивао се конкурс за школе и појединце, и награђивани су најуспешнији писмени састави и цртежи који су говорили о томе како помоћи одраслима да не пуше. Захваљујући овим акцијама, забележено је знатно смањење броја пушача међу наставницима и родитељима, као и знатно мањи број ученика који другују са цигаретама.

Значајније од свих подршки је удео самих ученика. Обогаћени знањем, сигурнији у понашању, као да су преко ноћи постали зрелији. Ми, руководиоци програма, посматрали смо их како са пуно ауторитета пред наставницима и родитељима расправљају о пушењу и здрављу, препричавају филм који су гледали, опомињу родитеље да не пуше пред њима, моле их да престану. Тада је настала и добро позната крилатица – „пушење или здравље – изаберите здравље”.

Захваљујући свим овим активностима, добили смо искрене честитке и велика признања на Десетој међународној конференцији за здравствено васпитање у Лондону 1979. године.

Можда је време да се неке старе и проверене методе поново искористе у борби против пушења.

Прим. др Вида Парезановић,
педијатар