Његош на јапанском

Јапански превод дела Петра II Петровића Његоша „Луча микрокозма”, у издању Његошеве задужбине, представљен је јуче у Римској дворани у Библиотеци града Београда. Дело су превели Казуо Танака и Хироши Јамасаки Вукелић.

Према речима Зорана Живковића, председника Управног одбора Његошеве задужбине, овај тандем преводилаца већ је направио један подвиг, када су пре три године превели „Горски вијенац” за јапанске читаоце.

– Ово је прави тренутак да се сетимо преминулих Казуа Танаке и Николе Дамјановића, човека који је осмислио Његошеву задужбину. Од 1993. године до данас, Дамјановић је успео да уприличи 23 превода Његошевих дела на разне језике – рекао је Зоран Живковић.

Хироши Јамасаки Вукелић је посетиоцима промоције пренео сећања на свог пријатеља Казуа Танаку и мукотрпан рад који су посветили превођењу и приближавању српског списатељског генија јапанским читаоцима.

– У јануару прошле године однео сам Танаки завршну верзију превода, а остало је да мој дугогодишњи пријатељ напише предговор. Већ тешко болестан, он то није могао да уради, па сам ја следећих годину дана писао увод. У марту 2007. године мој пријатељ је преминуо, а почетком ове године била је промоција нашег превода у српској амбасади у Токију – рекао је Хироши Јамасаки.

Он је истакао да су у преводу користили класични јапански језик да би што верније дочарали Његошеве речи. Песникови десетерци у нашем преводу претворени су у четрнаестерце, по слоговном принципу седам плус седам, казао је, и нагласио да је Казуо Танака био посвећени преводилац. Када је преводио Андрићеве разговоре са Гојом, ишао је у Мадрид и седео у кафани где су разговарали, како би упио атмосферу. А када су радили „Горски вијенац” морали су, јасно, да иду на врх Ловћена.

– Седам година је трајало превођење „Горског вијенца”. Рачунали смо да ће исто толико трајати превод „Луче микрокозма”, што смо и најавили. Међутим, ми смо, као прави преводилачки Мркоњићи, успели да је завршимо пре рока – нашалио се Јамасаки и захвалио се Његошевој задужбини и Министарству културе Србије на подршци.  

Мило Ломпар, професор српске књижевности 18. и 19. века на Филолошком факултету у Београду, истакао је да ће јапански читаоци кроз „Лучу микрокозма” моћи да се упознају са целокупном традицијом европског песништва.

С. Б. С.