Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Британски безбедњаци против забране за „Хуавеј”

Кинески званичник је поручио Европљанима да добро размисле чије интересе заступа САД у кампањи против кинеске фирме, европске или сопствене
Британски безбедњаци против забране за „Хуавеј”
Бри­тан­ски струч­ња­ци сма­тра­ју да се ри­зик мо­же огра­ни­чи­ти те­сти­ра­њем про­из­во­да „Ху­а­ве­ја” у спе­ци­јал­ним ла­бо­ра­то­ри­ја­ма (Фото Бета/АП)

Амерички потпредседник Мајк Пенс потрошио је добар део говора на безбедносној конференцији у Минхену минулог викенда да увери савезнике како опрема „Хуавеја” и сличних кинеских компанија представља ризик по националну безбедност. Међутим, напори Вашингтона претрпели су ударац с неочекиване стране када је наредног дана „Фајненешл тајмс” објавио да британски стручњаци

нису за потпуну забрану „Хуавеја”. Центар за сајбер безбедност, део британске обавештајне службе, прошле године је критиковао кинеску компанију за извесне пропусте, али сматра да је учешће кинеског џина у изградњи 5-Г мреже у Уједињеном Краљевству ризик с којим се може изаћи на крај.

Анонимни извори британске сајбер агенције рекли су за „Фајненшел тајмс” да нема потребе за потпуном забраном и да се ризик може ограничити тестирањем производа у специјалним лабораторијама под надзором обавештајних стручњака.

Највећи произвођач телекомуникационе опреме на свету, широј јавности познатији по паметним телефонима, под лупом је последњих месеци док САД покушавају да га истисну са тржишта, наводећи као разлог везе компаније са владом у Пекингу и ризик да опрема буде употребљена за шпијунажу.

„Хуавеј” одговара да кинеској влади не даје ништа осим пореза. У Минхену је одмах после Пенса за говорницу изашао високи кинески функционер Јанг Ђичи, негирајући тврдње америчког потпредседника да кинески закон налаже телекомникационим компанијама да у опрему уграде шпијунске алатке. Европљанима је поручио да добро размисле да ли Америка у овој причи води рачуна о европским или о сопственим интересима.

У америчко-кинеском технолошком рату у чијем средишту је „Хуавеј”, Европа трпи притиске са обе стране. Очи су посебно упрте у Немачку која би у наредним седмицама требало да донесе одлуку да ли ће забранити учешће кинеских компанија на тендерима за 5-Г мрежу или ће, што тренутно делује извесније, пооштрити прописе. Ангела Меркел је раније наговестила да би Немачка могла да тражи гаранције „Хуавеја” да неће давати податке кинеској држави ако жели да учествује на тендеру за градњу 5-Г мреже.

Мање земље очекују да ће унија заузети заједнички став јер не желе да наљуте Пекинг и ризикују економску одмазду. У незгодној ситуацији се већ нашла Чешка, чија је агенција за сајбер безбедност наредила преиспитивање уговора са „Хувејом” због сумње да представља ризик за националну безбедност, после чега су Кинези јасно ставили до знања да би на ревизији могли да се нађу многи уносни послови чешких фирми са кинеским.

Званична одлука Уједињеног Краљевства је такође веома важна, јер је оно са САД, Аустралијом, Канадом и Новим Зеландом део обавештајног савеза Петоро очију.

Мишљење сајбер агенције има тежину, али је могуће да влада Терезе Меј у извештају који су очекује у марту или априлу ипак уведе забрану за „Хуавеј”.

„Бритиш телеком” и француски „Оранж” су већ уклонили део опреме „Хуавеја” из своје мреже или ограничили будућу употребу, док је „Водафон” најавио да ће паузирати развој кључне инфраструктуре док западне владе не одлуче да ли је кинеска опрема сигурна или није.

Џон Сафолк, који је седам година водио дигиталну трансформацију у британској влади а од 2011. је директор за сајбер безбедност у „Хуавеју”, рекао је за Би-Би-Си да порука коју компанија шаље није „верујте нам на реч”, него „испитајте и уверите се”. Компанија има две лабораторије за тестирање производа, у УК и Немачкој.

Нови Зеланд и Аустралија су забранили учешће „Хуавеја” у развоју 5-Г мреже, а Канада још није донела одлуку о томе. Пред Отавом је и тешка одлука да ли ће САД испоручити финансијску директорку ове компаније Менг Ванжоу. Крајњи рок за то је 1. март, када истиче и тромесечно примирје у америчко-кинеском царинском рату.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gorrn Markocic
Najveća pretnja po nacionalnu bezbednost svake neutralne države je android telefon sa google nadzorom i potpunom kontrolom telefona.
EvGenije
Amerikanci poručuju svetu da dobro pazi ko će ih špijunirati: da li Amerikanci sigurno ili Kinezi možda. Stvarno jaka dilema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.