Britanski bezbednjaci protiv zabrane za „Huavej”

Američki potpredsednik Majk Pens potrošio je dobar deo govora na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu minulog vikenda da uveri saveznike kako oprema „Huaveja” i sličnih kineskih kompanija predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost. Međutim, napori Vašingtona pretrpeli su udarac s neočekivane strane kada je narednog dana „Fajnenešl tajms” objavio da britanski stručnjaci

nisu za potpunu zabranu „Huaveja”. Centar za sajber bezbednost, deo britanske obaveštajne službe, prošle godine je kritikovao kinesku kompaniju za izvesne propuste, ali smatra da je učešće kineskog džina u izgradnji 5-G mreže u Ujedinjenom Kraljevstvu rizik s kojim se može izaći na kraj.

Anonimni izvori britanske sajber agencije rekli su za „Fajnenšel tajms” da nema potrebe za potpunom zabranom i da se rizik može ograničiti testiranjem proizvoda u specijalnim laboratorijama pod nadzorom obaveštajnih stručnjaka.

Najveći proizvođač telekomunikacione opreme na svetu, široj javnosti poznatiji po pametnim telefonima, pod lupom je poslednjih meseci dok SAD pokušavaju da ga istisnu sa tržišta, navodeći kao razlog veze kompanije sa vladom u Pekingu i rizik da oprema bude upotrebljena za špijunažu.

„Huavej” odgovara da kineskoj vladi ne daje ništa osim poreza. U Minhenu je odmah posle Pensa za govornicu izašao visoki kineski funkcioner Jang Điči, negirajući tvrdnje američkog potpredsednika da kineski zakon nalaže telekomnikacionim kompanijama da u opremu ugrade špijunske alatke. Evropljanima je poručio da dobro razmisle da li Amerika u ovoj priči vodi računa o evropskim ili o sopstvenim interesima.

U američko-kineskom tehnološkom ratu u čijem središtu je „Huavej”, Evropa trpi pritiske sa obe strane. Oči su posebno uprte u Nemačku koja bi u narednim sedmicama trebalo da donese odluku da li će zabraniti učešće kineskih kompanija na tenderima za 5-G mrežu ili će, što trenutno deluje izvesnije, pooštriti propise. Angela Merkel je ranije nagovestila da bi Nemačka mogla da traži garancije „Huaveja” da neće davati podatke kineskoj državi ako želi da učestvuje na tenderu za gradnju 5-G mreže.

Manje zemlje očekuju da će unija zauzeti zajednički stav jer ne žele da naljute Peking i rizikuju ekonomsku odmazdu. U nezgodnoj situaciji se već našla Češka, čija je agencija za sajber bezbednost naredila preispitivanje ugovora sa „Huvejom” zbog sumnje da predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost, posle čega su Kinezi jasno stavili do znanja da bi na reviziji mogli da se nađu mnogi unosni poslovi čeških firmi sa kineskim.

Zvanična odluka Ujedinjenog Kraljevstva je takođe veoma važna, jer je ono sa SAD, Australijom, Kanadom i Novim Zelandom deo obaveštajnog saveza Petoro očiju.

Mišljenje sajber agencije ima težinu, ali je moguće da vlada Tereze Mej u izveštaju koji su očekuje u martu ili aprilu ipak uvede zabranu za „Huavej”.

„Britiš telekom” i francuski „Oranž” su već uklonili deo opreme „Huaveja” iz svoje mreže ili ograničili buduću upotrebu, dok je „Vodafon” najavio da će pauzirati razvoj ključne infrastrukture dok zapadne vlade ne odluče da li je kineska oprema sigurna ili nije.

Džon Safolk, koji je sedam godina vodio digitalnu transformaciju u britanskoj vladi a od 2011. je direktor za sajber bezbednost u „Huaveju”, rekao je za Bi-Bi-Si da poruka koju kompanija šalje nije „verujte nam na reč”, nego „ispitajte i uverite se”. Kompanija ima dve laboratorije za testiranje proizvoda, u UK i Nemačkoj.

Novi Zeland i Australija su zabranili učešće „Huaveja” u razvoju 5-G mreže, a Kanada još nije donela odluku o tome. Pred Otavom je i teška odluka da li će SAD isporučiti finansijsku direktorku ove kompanije Meng Vanžou. Krajnji rok za to je 1. mart, kada ističe i tromesečno primirje u američko-kineskom carinskom ratu.