Шабан Шаулић ће почивати поред Небојше Глоговца

Легендарни певач народне музике Шабан Шаулић, који је трагично настрадао у Немачкој, биће сахрањен у Алеји заслужних грaђана на Новом гробљу у Београду и почиваће поред глумца Небојше Глоговца. Директор Јавно-комуналног предузећа „Погребне услуге” открио је, такође, „Политици” да се запослени припремају за сахрану човека који је својим гласом и песмама обележио не само народни мелос већ и српску културу уопште, али да се чека да породица Шаулић прецизира детаље сахране.

Наиме, сахрањивање у Алеји заслужних грађана одобрава служба Протокола градоначелника Београда и регулисано је градском Одлуком о уређењу и одржавању гробља и сахрањивању. Балтовски појашњава да на основу поменуте одлуке, у Алеји заслужних грађана могу да буду сахрањени носиоци највиших одликовања Републике Србије, академици САНУ и почасни грађани Београда.

– Градоначелник Београда има право да у изузетним ситуацијама одлучи о додели места за сахрањивање личности за коју се процени да је дала значајан допринос култури и јавном животу града и републике у области у којој је деловала, а не припада наведеним категоријама. Предлог да се посмртни остаци заслужног лица сахране у Алеји заслужних грађана, даје институција чије је преминуло лице било члан, уз претходну сагласност супружника, или чланова уже породице преминулог лица – напомиње Балтовски, указујући како у Алеји заслужних грађана до сада почива 741 особа.

Алеја заслужних грађана изграђена је у периоду од 1963 до 1965. године по пројекту архитекте Светислава Личне, као специфична меморијално-архитектонска целина намењена за сахрањивање истакнутих личности. По архитектонској концепцији, алеја представља парковски уређену површну окружену ниским бетонским конхама, унутар које су формиране заједничке гробнице и појединачне гробнице, док се у простору испред гробница налазе кружни розаријуми на земљи, као и колмбаријуми у зидовима конхи, за смештај урни са кремираним посмртним остацима преминулих лица. Од 1965. године, када је основана, Алеја заслужних грађана је неколико пута проширивана – 1984, 2005. и 2011. године. Након оснивања првог крематоријума у Србији 1965. године, Алеја заслужних грађана је прва добила простор за смештај урни.

– У Алеју заслужних грађана су, након изградње, пренети посмртни остаци студента права и члана КП Жарка Мариновића, који је убијен 4. априла 1936. године за време студентског штрајка, док је прва особа сахрањена у гробницама Алеје заслужних грађана био Бранко Јевремовић, судија Уставног суда Југославије – напомиње Балтовски.

У Алеји заслужних грађана сахрањени су, између осталих, премијер Зоран Ђинђић, правник и историчар Слободан Јовановић, књижевници Данило Киш, Милош Црњански, Иво Андрић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Бранко Ћопић, Брана Црнчевић, Момо Капор, вајар Стеван Боднаров, глумци Стево Жигон, Рахела Ферари, Ружица Сокић, Зоран Радмиловић, Бора Тодоровић, Петар Краљ, Оливера Марковић, Радмила Савићевић. Међу еминентним личностима српске културе, поред њих почивају сликари Милић од Мачве, Оља Ивањицки, Недељко Гвозденовић, Бранко Миљуш, Петар Лубарда, историчар Милорад Екмечић, као и спортисти Артур Такач, некадашњи председник МОК-а, кошаркаши Радивоје Кораћ и Рајко Жижић.

– У претходне две године, у Алеји заслужних грађана су сахрањени политичар Оливер Ивановић, архитекта Дарко Марушић, легендарни Раша Попов, вајар Никола Кока Јанковић, глумац Небојша Глоговац, књижевник Јован Радуловић, легенда српског и југословенског рукомета Бранислав Покрајац, кларинетиста Божидар Боки Милошевић, легендарни професор факултета Драмских уметности Предраг Бајчетић, глумица Милена Дравић, глумац Божидар Боле Стошић, глумац Марко Николић, глумац Миодраг Мргуд Радовановић, фудбалер Драгослав Шекуларац, сликар, илустратор и Декан факултета ликовних уметности Момчило Мома Антоновић, баритон и првак београдске опере Никола Митић. Он је последња особа сахрањена у Алеји заслужних грађана – каже директор ЈКП „Погребне услуге”.

Многи, иначе, мешају Алеју заслужних грађана са Алејом великана на Новом гробљу у Београду, отвореном 1886. године, у време када је председник Београдске општине био др Владан Ђорђевић. Управо се др Ђорђевић залагао за увођење савременог европског начина сахрањивања, а то своје залагање поткрепио је тако што је граду Београду поклонио три хектара свог имања за формирање Новог гробља. Његови посмртни остаци почивају у породичној гробници у Алеји великана на Новом гробљу, у којој је до сада сахрањено 128 особа.

Како подсећа Балтовски, Алеја великана је прва просторна целина на Новом гробљу, предвиђена за сахрањивање истакнутих личности. Простире се од Аркада на северној страни до Алеје стрељаних родољуба на јужној страни Новог гробља. Њена изградња је почела 1926, а завршена је 1927. године. У гробнице у оквиру ове Алеје су плански преношени посмртни остаци националних великана са других парцела на Новом гробљу, са старог Ташмајданског гробља и из иностранства.

– У том периоду су пренети посмртни остаци генерала Милоша Васића, књижевника Петра Кочића, академика Јована Цвијића, добротвора Михаила Велимира Теодоровића, а са старог Ташмајданског гробља посмртни остаци песника и патриоте Стевана Владислава Каћанског, филозофа и добротвора Милана Кујунџића – Абердара и добротвора Илије Милосављевића Коларца. Из Штипа су пренети посмртни остаци генерала Михаила Ковачевића, из Будимпеште, композитора Корнелија Станковића – напомиње Балтовски.

Простор Алеје великана употпуњују три капеле: она коју је држава подигла добротвору Михалу Велимиру Теодоровићу и две приватне – породице композитора Јована Христића и академика Владимира и Ивана Спужића. Алеја великана је конципирана у по принципу породичних гробница. Сахрањивање у Алеји великана могуће је само у постојећим породичним гробницама.

Пре пет година, 2013, у Алеју великана пренети посмртни остаци хероине Првог светског рата – Милунке Савић, а 2016. године су са Трга Славија пренети и сахрањени посмртни остаци Димитрија Туцовића.

Али, Ново гробље у Београду има све мање места за сахрањивање, тако да, најављује Драган Балтовски, постоји идеја да се формира Алеја заслужних грађана и на Новом бежанијском гробљу. О томе одлучује оснивач ЈКП „Погребне услуге”, град Београд.