Бело поље и много мисли

Пре две године на Сајму књига, штанду београдске  издавачке куће „Фабрика књига” пришла су двојица младића и један од њих је рекао: „Најрадије бих купио све ове књиге, ако ни због чега другог, због корица.” Како изгледају корице књига које је објавила ова издавачка кућа, могуће је видети у галерији Графичког колектива на изложби Оливере Батајић и Јане Оршолић, које су одговорне за дизајн корица литературе коју читаоцима нуди „Фабрика књига”. Изложба представља не само принтове финалних производа, него и графичке елементе који илуструју процес рада сваке ауторке појединачно, као и њихова размишљања на путу доласка до коначног решења. Простор галерије компонован је тако да је појединим деловима намештаја и аксесоара наговештена интимност личног кутка потребног и за стварање и за читање.

Оливера Батајић је дипломирала на Факултету примењених уметности на одсеку примењена графика. Бави се графичким и веб дизајном, фотографијом и типографијом. Радила је на дизајну издања Самиздат 92, Лингва Франка, Филмског центра Србије, Народне библиотеке Србије…У Лисабону је радила у новинској кући Publico и учествовала у редизајну листа „Политика”. Једна је од оснивача Типометра, сајта посвећеног типографији и дизајну.

Будући да се бави фотографијом, Оливера Батајић користи своје радове за корице књига, иако оне нису наменски прављене за ту сврху.

– То су фотографије разних ситуација из мог живота. Фрагментима своје прошлости представљам свет једне књиге, и тако им дајем ново значење поставивши их у нови контекст. Понекад се садржај књиге савршено слаже са мојим фотографским записима и малим, још нереализованим пројектима, који се ређају један за другим и с времена на време појављују на корицама. Таква је серија фотографија сенки, или поштанска типографија. За одређене теме материјал из личне фотографске архиве није могуће искористити. Тада прибегавам свим визуелним материјалима који ми се нађу у кући – енциклопедије, монографије, дотерујући их детаљима произведеним наменски.

Поред тога што корице треба јасно и видљиво да пренесу информацију о наслову и аутору књиге, за мене су оне и један бели простор у који треба да унесем своја размишљања о књизи. Њима читаоцу отварам мали прозор у штиво које се налази између корица. Битно је да та размишљања упакујем на привлачан начин. Циљ је да читалац пожели да узме књигу. Ипак, колико год искуства стекли, свака нова корица је један велики почетак. На том почетку је једно бело поље и много мисли, каже Оливера Батајић.

Едиција „Дан и ноћ” осмишљена је у оквиру Фабрике књига као нова детективска едиција која је стартовала 2003. године. Иако жанровски ипак није заживела, поставка носеће фотографије на корици била је таква да се види стање на столу приватног детектива из црно-белог филма златног доба Холивуда.

– Пошто књиге ипак нису биле детективске, фотографије су почеле да описују радни сто, лични простор, успомене и пролазност. Лично, свака корица ме везује за одређени тренутак и кад их погледам, видим их као фотографије сопственог лица, посматрам како се мењају како време тече, каже Јана Оршолић која потписује дизајн ове едиције. Ауторка истиче да се у овом послу труди да понуди пријемчива и прихватљива решења за шири круг читалаца која ће истовремено имати ликовну тежину и препознатљивост у стручним круговима.

Јана Оршолић ради као асистент приправник на Факултету примењених уметности и као арт директор у Coba &associates.

Оливера Батајић и Јана Оршолић кажу да посао дизајнирања схватају веома лично, али су свесне и колико је важно схватити тежину одштампаног производа. Издавача хвале као особу која им даје пуну слободу, има слуха за експеримент у дизајну, не штеди на простору, па су и књиге „ваздушасте” и „дишу”.

А издавач Дејан Илић, поводом ове изложбе, записао је:

„Не једном, прилазили су ми људи и говорили да су добре књиге које сам уредио. Не једном, из даљег разговора са њима закључио бих да они те књиге нису прочитали. С временом, схватио сам да је њихов позитиван суд о квалитету књига био заснован искључиво на њиховом изгледу. Уместо да кажу: лепе су ти књиге, говорили су: добре су ти књиге. И  то су баш тако и мислили. Суд о изгледу уопштавали су до укупног утиска у књизи. Био сам разочаран. Однекуд и данас верујем: да би књига била добра мора бити и лепа и имати квалитетан садржај. Садржај се, међутим, повукао пред изгледом. А онда сам се утешио схвативши да од таквог, полуутемељеног суда заправо не могу имати штете. Битно је да људи виде да су књиге добре, можда ће их једном и прочитати.”

Изложба у Графичком колективу траје до 17. маја.