Хрвати селе штедњу из банака у сламарице

Ниске стопе камата на штедњу натерале су грађане Хрватске да новац селе из орочене у неорочену штедњу, на коју се не плаћа порез уколико камата не прелази 0,5 одсто годишње.

Просечна камата на штедњу у кунама је 0,06 одсто, а на девизну 0,04 одсто, објавила је Слободна Далмација. Све док је новац у банци, без обзира на каквом рачуну и уз какву камату, сигуран је, јер су сви износи до 100.000 евра осигурани.

Неки не држе новац у банкама, него у сопственим трезорима, а међу њима има оних који не верују никоме него себи, као и оних који то чине како би им новац остао невидљив, а они анонимни.

Камате које банке исплаћују на штедне улоге клијената стрмоглавиле су се на европски ниво, па су тако за последњих десет година пале са 10,24 одсто за орочену кунску штедњу, на данашњих 0,75 посто, а на девизну с 4,16 на 0,55 посто, према последњим подацима Хрватске народне банке.

У банкама је крајем прошле године било 162 милијарде куна укупне девизне штедње, што је две милијарде куна мање него годину раније, односно 33,5 милијарди куна више него пре десет година.

Штедња у домаћој валути се прошле године смањила за 600 милиона куна, а у протеклој деценији пала за 10 милијарди куна, на садашњих 34,6 милијарди куна.

Део тог новца сели се у депозитни новац, односно, на жиро, текуће и рачуне по виђењу, који се судећи по подацима централне банке, током прошле године повећао за 17,9 милијарди куна, на 91,8 милијарди куна. Од краја 2008. до данас тај раст је израженији и износи 53,6 милијарди куна.

„Када почне нормализација каматних стопа, а према садашњим очекивањима Европска централна банка могла би да почне да их подиже почетком следеће  године, и када почне процес уласка у еврозону, ојачаће се склоност девизним депозитима”, оцењује Здеслав Шантић, главни економист ОТП банке, који на питање Слободне Далмације колико новац од туризма утиче на ова кретања, наводи да се сезонски ефект туризма и те како види.

„Пре почетка сезоне, ти су депозити под притиском ради припреме сезоне, а онда при крају лета почиње раст и траје до краја године. Просечан износ депозита по жупанијама је већи у јадранској Хрватској него у континенталној, по чему се види важност тог сектора”, казао је Шантић.