Hrvati sele štednju iz banaka u slamarice

Niske stope kamata na štednju naterale su građane Hrvatske da novac sele iz oročene u neoročenu štednju, na koju se ne plaća porez ukoliko kamata ne prelazi 0,5 odsto godišnje.

Prosečna kamata na štednju u kunama je 0,06 odsto, a na deviznu 0,04 odsto, objavila je Slobodna Dalmacija. Sve dok je novac u banci, bez obzira na kakvom računu i uz kakvu kamatu, siguran je, jer su svi iznosi do 100.000 evra osigurani.

Neki ne drže novac u bankama, nego u sopstvenim trezorima, a među njima ima onih koji ne veruju nikome nego sebi, kao i onih koji to čine kako bi im novac ostao nevidljiv, a oni anonimni.

Kamate koje banke isplaćuju na štedne uloge klijenata strmoglavile su se na evropski nivo, pa su tako za poslednjih deset godina pale sa 10,24 odsto za oročenu kunsku štednju, na današnjih 0,75 posto, a na deviznu s 4,16 na 0,55 posto, prema poslednjim podacima Hrvatske narodne banke.

U bankama je krajem prošle godine bilo 162 milijarde kuna ukupne devizne štednje, što je dve milijarde kuna manje nego godinu ranije, odnosno 33,5 milijardi kuna više nego pre deset godina.

Štednja u domaćoj valuti se prošle godine smanjila za 600 miliona kuna, a u protekloj deceniji pala za 10 milijardi kuna, na sadašnjih 34,6 milijardi kuna.

Deo tog novca seli se u depozitni novac, odnosno, na žiro, tekuće i račune po viđenju, koji se sudeći po podacima centralne banke, tokom prošle godine povećao za 17,9 milijardi kuna, na 91,8 milijardi kuna. Od kraja 2008. do danas taj rast je izraženiji i iznosi 53,6 milijardi kuna.

„Kada počne normalizacija kamatnih stopa, a prema sadašnjim očekivanjima Evropska centralna banka mogla bi da počne da ih podiže početkom sledeće  godine, i kada počne proces ulaska u evrozonu, ojačaće se sklonost deviznim depozitima”, ocenjuje Zdeslav Šantić, glavni ekonomist OTP banke, koji na pitanje Slobodne Dalmacije koliko novac od turizma utiče na ova kretanja, navodi da se sezonski efekt turizma i te kako vidi.

„Pre početka sezone, ti su depoziti pod pritiskom radi pripreme sezone, a onda pri kraju leta počinje rast i traje do kraja godine. Prosečan iznos depozita po županijama je veći u jadranskoj Hrvatskoj nego u kontinentalnoj, po čemu se vidi važnost tog sektora”, kazao je Šantić.