Кузмановић: Не тражимо освету већ, правду

Бијељина – Парастосом и полагањем венаца на Спомен-костурницу, у којој су сахрањене кости 29 идентификованих војника некадашње ЈНА, настрадалих у „тузланској колони” 15. маја 1992. године, јуче је на градском гробљу Пучиле у Бијељини обележена 16. годишњица од тог злочина, за који до данас нико није одговарао.

Са скупа, коме су, осим породица настрадалих војника, присуствовали и председник РС Рајко Кузмановић, те бројни представници невладиних организација и политичког и јавног живота РС, затражено је од надлежних правосудних органа да спроведу истрагу и утврде истину, јер је крајње време да се казне извршиоци овог гнусног злочина.

„Колона младости и мира 15. маја 1992. године у Тузли је симбол страдања невиних људи у историји човечанства” истакао је Рајко Кузмановић напомињући да органи и институције система у БиХ дугују одговоре породицама чији су најмилији настрадали.

„Тражи се обелодањивање истине о „тузланској колони”, Добровољачкој улици и другим стратиштима српског народа, тражи се истина и да злочинце стигне снажна рука правде и заслужена казна. Не тражимо освету већ, правду”; рекао је Кузмановић.

Министар рада и борачко инвалидске заштите РС Бошко Томић затражио је од Тужилаштва БиХ и РС да проведу ефикасну истрагу како би била утврђена истина и кажњени извршиоци злочина над припадницима бивше ЈНА у „тузланској колони”. Томић је подсетио да институције РС располажу бројним доказима о овом злочину и поручио да ће ће сви који су упрљали руке бити приведенин и кажњени, јер ће само тако правда бити задовољена, а душе убијених почивати у миру. Према његовим речима, чињенице и докази указују на наредбодавце и извршиоце злочина, а њихов траг води до бошњачког ратног врха.

Преживели војници ЈНА и породице, чији су најмилији на свиреп начин страдали тог 15. маја 1992. године су разочарани и огорчени радом Тужилаштва БиХ, јер је, како истичу, срамно да се ни 16 година од тог стравичног злочина, не знају његови кривци. Сара Тубић из Лукавца изгубила је сина Јеленка чија је само једна пронађена кост сахрањена у заједничкој Спомен-костурници на Пучилама у Бијељини.

„Дођем овде свећу да запалим, сина да се сетим. И сваки дан се питам Боже коме је он био крив. Хоће ли ико одговарати за овај страшни злочин”, прича Сара.

Један од преживелих, тешко повређен приликом повлачења из Тузле, Радојица Илић каже да се и данас осећа као и 15. маја 1992. године који је за њихове породице био „црни петак”.

„Ако постоји правда зашто ни до дан-данас истина о дешавањима у Тузли није угледала светлост дана. Зашто се скрива. Правосудни органи очигледно под притиском политике не раде своје посао”, каже огорчено Илић.

Славко Новаковић, такође један од преживелих масакра у Тузли, јавно је позвао надлежне институције у РС и БиХ да што пре извршиоце злочина изведу пред лице правде.

„Кукавичја наредба Селима Бешлагића и осталих одговорних за ово што се десило, а за које су наши истражни органи проверили, а да ни до данас нико није процесуиран . Значи место где је побијено више од стотину младих људи је небитно”, каже Новаковић.