Брисел прихвата дијалог о ауто-царинама са САД

Са 21 гласом „за” и 17 „против”, Комитет за међународну трговину Европског парламента (ЕП) усвојио је јуче необавезујућу резолуцију којом препоручује Бриселу да почне нову рунду трговинских преговора са Вашингтоном о нижим царинама на индустријске робе, пренео је Ројтерс. Будући преговори Америке и ЕУ требало би да снизе растућу напетост која влада између ЕУ и Трампове администрације. Трговински односи трансатлантских партнера ових дана на ниским су гранама.

У понедељак је Европска комисија (ЕК) упозорила Вашингтон да ће „одлучно узвратити” уколико амерички председник Доналд Трамп уведе нове царине на аутомобиле из увоза, од можда чак и 25 одсто. Тренутно царине на увоз страних возила у САД износе 2,5 одсто, а у ЕУ 10 одсто.

Упозорење ЕК уследило је након што је у Вилбур Рос, амерички министар трговине, предао председнику Трампу поверљиви извештај о томе да ли увоз аутомобила представља претњу по безбедност САД. Шеф Беле куће има сада законску могућност да 90 дана вага одлуку о ауто-царинама, а затим још 15 дана да се – каква год да буде – дотична одлука спроведе.

Уколико 45. амерички председник оствари своју претњу да ће увести царине на увоз аутомобила, ауто-делова, као и на компоненте и технологије за нова енергетска возила, „немачка аутомобилска индустрија биће главна жртва”, оцењује лондонски „Фајненшел тајмс”.

Трампова претња царинама од плус 25 одсто снизила би немачки ауто-извоз за 7,7 одсто, односно за 18,4 милијарде евра, израчунао је утицајни Ифо институт из Минхена. По истој рачуници, 60 одсто целокупне штете коју би царине нанеле европској ауто-индустрији осетила би привреда Немачке.

Не чуди стога што је канцеларка Ангела Меркел још прошлог петка, на почетку конференције у Минхену, скренула пажњу глобалне димензије немачке аутомобилске индустрије.

„Поносни смо на наша кола… и тако треба да буде. Највећа фабрика БМВ је у Јужној Каролини. Није у Баварској, већ у Јужној Каролини. Фабрика у Јужној Каролини испоручује возила у Кину. Ако та кола произведена у Јужној Каролини, као и она произведена у Баварској, изненада представљају претњу за националну безбедност САД, онда нас то застрашује”, поручила је Меркелова.

Трампова одлука о евентуалним новим царинама на страна возила за сада је загонетка. Судећи према речима Штефана Зајберта, портпарола немачке канцеларке, у Берлину слуте лоше вести. „Колико смо чули, (извештај) садржи оцену да увоз возила из Европе представља претњу националној безбедности САД”.

У  неизвесности која ће потрајати скоро три пуна месеца, представници аутомобилских индустрија САД, ЕУ и Немачке нижу процене да би нове америчке царине имале разорне привредне последице на обе обале Атлантика. Амерички центар за истраживања у аутомобилистици  прогнозирао је да би царине од 25 одсто на страна кола довеле до губитка скоро 370.000 радних места у Америци уз пад продаје кола од 1,3 милиона годишње. Немачко удружење аутомобилске индустрије (ВДА) могућност да европска кола и делови представљају претњу националној безбедности Америке сматрају „несхватљивом”. Немачке ауто-компаније отвориле су преко 300 фабрика у САД, створиле преко 113.0000 радних места и постале највећи извозник аутомобила у земљи. Све то јача САД и никако не може бити безбедносни проблем”, наводи ВДА.

Упркос овим показатељима, политички посматрачи са обе стране Атлантика данас верују да ће председник Трамп – као и у претходним случајевима „Челик” и „Алуминијум” – засигурно увести неке нове царине на страна кола.

„Волим царине, али волим их и када преговарају”, изјавио је Доналд Трамп прошлог петка.

У међувремену, Трампова администрација истиче да претња новим царинама у принципу има за циљ да издејствује концесије у ЕУ и Јапану који обилато снабдевају америчко тржиште возилима, док домаћа производња бележи пад тражње.

Колико ће овакав преговарачки стил имати ефеката у случају ЕУ, тешко је предвидети. Док шеф Беле куће буде вагао одлуку о новим ауто-царинама, дакле у следећих стотинак дана, одлазећа политичка управа ЕУ у Бриселу и Стразбуру спремаће се за мајске парламентарне изборе.

Када би могла почети нова рунда трговинског дијалога Брисела и Вашингтона – неизвесно је. Већ у петак, у Букурешту, министри трговине ЕУ изјасниће се о најновијем предлогу формата трговинских преговора са САД. Коме се више жури да „испегла” напетост око могућих америчких ауто-царина, јасније је ако се зна да избори за нову политичку управу ЕУ почињу од маја.