Brisel prihvata dijalog o auto-carinama sa SAD

Sa 21 glasom „za” i 17 „protiv”, Komitet za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta (EP) usvojio je juče neobavezujuću rezoluciju kojom preporučuje Briselu da počne novu rundu trgovinskih pregovora sa Vašingtonom o nižim carinama na industrijske robe, preneo je Rojters. Budući pregovori Amerike i EU trebalo bi da snize rastuću napetost koja vlada između EU i Trampove administracije. Trgovinski odnosi transatlantskih partnera ovih dana na niskim su granama.

U ponedeljak je Evropska komisija (EK) upozorila Vašington da će „odlučno uzvratiti” ukoliko američki predsednik Donald Tramp uvede nove carine na automobile iz uvoza, od možda čak i 25 odsto. Trenutno carine na uvoz stranih vozila u SAD iznose 2,5 odsto, a u EU 10 odsto.

Upozorenje EK usledilo je nakon što je u Vilbur Ros, američki ministar trgovine, predao predsedniku Trampu poverljivi izveštaj o tome da li uvoz automobila predstavlja pretnju po bezbednost SAD. Šef Bele kuće ima sada zakonsku mogućnost da 90 dana vaga odluku o auto-carinama, a zatim još 15 dana da se – kakva god da bude – dotična odluka sprovede.

Ukoliko 45. američki predsednik ostvari svoju pretnju da će uvesti carine na uvoz automobila, auto-delova, kao i na komponente i tehnologije za nova energetska vozila, „nemačka automobilska industrija biće glavna žrtva”, ocenjuje londonski „Fajnenšel tajms”.

Trampova pretnja carinama od plus 25 odsto snizila bi nemački auto-izvoz za 7,7 odsto, odnosno za 18,4 milijarde evra, izračunao je uticajni Ifo institut iz Minhena. Po istoj računici, 60 odsto celokupne štete koju bi carine nanele evropskoj auto-industriji osetila bi privreda Nemačke.

Ne čudi stoga što je kancelarka Angela Merkel još prošlog petka, na početku konferencije u Minhenu, skrenula pažnju globalne dimenzije nemačke automobilske industrije.

„Ponosni smo na naša kola… i tako treba da bude. Najveća fabrika BMV je u Južnoj Karolini. Nije u Bavarskoj, već u Južnoj Karolini. Fabrika u Južnoj Karolini isporučuje vozila u Kinu. Ako ta kola proizvedena u Južnoj Karolini, kao i ona proizvedena u Bavarskoj, iznenada predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost SAD, onda nas to zastrašuje”, poručila je Merkelova.

Trampova odluka o eventualnim novim carinama na strana vozila za sada je zagonetka. Sudeći prema rečima Štefana Zajberta, portparola nemačke kancelarke, u Berlinu slute loše vesti. „Koliko smo čuli, (izveštaj) sadrži ocenu da uvoz vozila iz Evrope predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD”.

U  neizvesnosti koja će potrajati skoro tri puna meseca, predstavnici automobilskih industrija SAD, EU i Nemačke nižu procene da bi nove američke carine imale razorne privredne posledice na obe obale Atlantika. Američki centar za istraživanja u automobilistici  prognozirao je da bi carine od 25 odsto na strana kola dovele do gubitka skoro 370.000 radnih mesta u Americi uz pad prodaje kola od 1,3 miliona godišnje. Nemačko udruženje automobilske industrije (VDA) mogućnost da evropska kola i delovi predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti Amerike smatraju „neshvatljivom”. Nemačke auto-kompanije otvorile su preko 300 fabrika u SAD, stvorile preko 113.0000 radnih mesta i postale najveći izvoznik automobila u zemlji. Sve to jača SAD i nikako ne može biti bezbednosni problem”, navodi VDA.

Uprkos ovim pokazateljima, politički posmatrači sa obe strane Atlantika danas veruju da će predsednik Tramp – kao i u prethodnim slučajevima „Čelik” i „Aluminijum” – zasigurno uvesti neke nove carine na strana kola.

„Volim carine, ali volim ih i kada pregovaraju”, izjavio je Donald Tramp prošlog petka.

U međuvremenu, Trampova administracija ističe da pretnja novim carinama u principu ima za cilj da izdejstvuje koncesije u EU i Japanu koji obilato snabdevaju američko tržište vozilima, dok domaća proizvodnja beleži pad tražnje.

Koliko će ovakav pregovarački stil imati efekata u slučaju EU, teško je predvideti. Dok šef Bele kuće bude vagao odluku o novim auto-carinama, dakle u sledećih stotinak dana, odlazeća politička uprava EU u Briselu i Strazburu spremaće se za majske parlamentarne izbore.

Kada bi mogla početi nova runda trgovinskog dijaloga Brisela i Vašingtona – neizvesno je. Već u petak, u Bukureštu, ministri trgovine EU izjasniće se o najnovijem predlogu formata trgovinskih pregovora sa SAD. Kome se više žuri da „ispegla” napetost oko mogućih američkih auto-carina, jasnije je ako se zna da izbori za novu političku upravu EU počinju od maja.