Странка окреће леђа Бушу

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. маја – Џорџ Буш је на Блиском истоку, а многи функционери његове Републиканске партије прижељкују да се слична, али политичка, удаљеност између њих и њега успостави и кад се врати кући. Доживљавају га, наиме, као једног од узрочника за слабљење редова странке и смањивање њеног престижа међу грађанима. „Трпимо штету, добрим делом, због поистовећења с председником Бушом”, констатовао је, слично низу других партијских првака, конгресмен Том Дејвис, уз упозорење да ће републиканци, ако не промене курс, доживети други узастопни тежак пораз на предстојећим, новембарским, парламентарним изборима. Садашња политичка атмосфера је, каже, по његову странку „најгора после времена афере Вотергејт” (која је 1974. довела и до оставке републиканског шефа државе Ричарда Никсона).

У републиканским редовима је, извештава се, завладала паника – после три пораза које су њихови кандидати претрпели у ванредним изборима за Представнички дом. Посебно их је заболела јучерашња победа демократе у њиховом упоришту у Мисисипију. Ту су уложили милион долара у кампању свог фаворита, коме су у помоћ непосредно притекли и Буш и потпредседник Ричард Чејни, да би се све испоставило као „пуцањ у празно”. Неки чак слуте да су Буш и Чејни својим појавама помогли ривалу из противничких редова.

Евидентирана „разочараност и обезнађеност” у републиканском строју, уз оцене да до побољшања може да дође само ако се Бушу „окрену леђа”, долази у време кад се увелико говори и о поделама у Демократској партији, због отегнутог и заоштреног дуела њених председничких претендената Барака Обаме и Хилари Клинтон. Политичка сцена Америке је, рекло би се, у великом тумбању, какво се не памти у последњих неколико деценија.

Листа разлога за такво тумбање је подужа: 1. Рат у Ираку траје „бескрајно”, уз већинске оцене да га није ни требало водити, 2. економија посрће у целини, а нарочито на тржишту некретнина и кредита, као и због драстичних поскупљења горива и намирница, 3. неповерење у руководство је порасло толико да је Бушов рејтинг један од најнижих у историји (само 27 одсто по анкети истраживача Центра Пју), 4. демократи су поново преузели контролу над Конгресом, 5. уједно, у демократским редовима долази до неочекиване „деклинтонизације” уз раст подршке донедавно „мало

познатом” сенатору Обами, 6. републиканци делују „дезоријентисано”, 7. америчко бирачко тело разапиње се између три досад незабележена првенца у председничкој трци – првог црнца међу фаворитима (Обаме), прве жене у таквој конкуренцији (Хилари) и најстаријег финалисте (Мекејна, 71), 8. међународни углед суперсиле је опао док расте утицај конкурентских сила (Кине и Русије), 9. анкетирани огромном већином оцењују да им се земља „креће у погрешном правцу, 10. најшира јавност, па и изборни такмаци, наглашавају неопходност „битних промена”, 11. још није јасно какве би биле те „битне промене” у унутрашњој и спољној политици, 12. државне одлуке су почесто паралисане неслагањима извршне и законодавне власти… „Ствари” су догурале, необично, до максимализације – и диференцијације и хомогенизације. Диференцијације – између и унутар странака: међу демократима се назиру поделе по расној, класној и полној линији, а међу републиканцима је у току раслојавање између изразито конзервативног и умереног приступа. Хомогенизације – јер и демократи, поодавно, и републиканци, сада, настоје да се што више дистанцирају од владајуће Бушове политике.

Испостављају се, при том, и изразите тежње за кадровско-стратешку независност садашњих фаворита у надметању за Белу кућу. Обаме – од клинтонизма, Мекејна – од бушизма. Оба та „изма” као да су истрошена. Очекивани напредак, сугеришу анкете, био би повратак дуго занемареног реализма, који подразумева боље разумевање потреба и приоритета – и код куће и у свету.

Момчило Пантелић

--------------------------------------------

Драгоцена подршка

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. маја – Барак Обама добио је још једну драгоцену потпору својим председничким напорима – синоћ га је јавно подржао и доскорашњи ривал унутар Демократске партије Џон Едвардс. Процењује се да овај чин може да Обами олакша придобијање слојева радника белаца, који чине главну бирачку базу његове конкуренткиње Хилари Клинтон. Не искључује се могућност да Едвардс постане Обамин – кандидат за потпредседника САД.

М. П.