Stranka okreće leđa Bušu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 15. maja – Džordž Buš je na Bliskom istoku, a mnogi funkcioneri njegove Republikanske partije priželjkuju da se slična, ali politička, udaljenost između njih i njega uspostavi i kad se vrati kući. Doživljavaju ga, naime, kao jednog od uzročnika za slabljenje redova stranke i smanjivanje njenog prestiža među građanima. „Trpimo štetu, dobrim delom, zbog poistovećenja s predsednikom Bušom”, konstatovao je, slično nizu drugih partijskih prvaka, kongresmen Tom Dejvis, uz upozorenje da će republikanci, ako ne promene kurs, doživeti drugi uzastopni težak poraz na predstojećim, novembarskim, parlamentarnim izborima. Sadašnja politička atmosfera je, kaže, po njegovu stranku „najgora posle vremena afere Votergejt” (koja je 1974. dovela i do ostavke republikanskog šefa države Ričarda Niksona).

U republikanskim redovima je, izveštava se, zavladala panika – posle tri poraza koje su njihovi kandidati pretrpeli u vanrednim izborima za Predstavnički dom. Posebno ih je zabolela jučerašnja pobeda demokrate u njihovom uporištu u Misisipiju. Tu su uložili milion dolara u kampanju svog favorita, kome su u pomoć neposredno pritekli i Buš i potpredsednik Ričard Čejni, da bi se sve ispostavilo kao „pucanj u prazno”. Neki čak slute da su Buš i Čejni svojim pojavama pomogli rivalu iz protivničkih redova.

Evidentirana „razočaranost i obeznađenost” u republikanskom stroju, uz ocene da do poboljšanja može da dođe samo ako se Bušu „okrenu leđa”, dolazi u vreme kad se uveliko govori i o podelama u Demokratskoj partiji, zbog otegnutog i zaoštrenog duela njenih predsedničkih pretendenata Baraka Obame i Hilari Klinton. Politička scena Amerike je, reklo bi se, u velikom tumbanju, kakvo se ne pamti u poslednjih nekoliko decenija.

Lista razloga za takvo tumbanje je poduža: 1. Rat u Iraku traje „beskrajno”, uz većinske ocene da ga nije ni trebalo voditi, 2. ekonomija posrće u celini, a naročito na tržištu nekretnina i kredita, kao i zbog drastičnih poskupljenja goriva i namirnica, 3. nepoverenje u rukovodstvo je poraslo toliko da je Bušov rejting jedan od najnižih u istoriji (samo 27 odsto po anketi istraživača Centra Pju), 4. demokrati su ponovo preuzeli kontrolu nad Kongresom, 5. ujedno, u demokratskim redovima dolazi do neočekivane „deklintonizacije” uz rast podrške donedavno „malo

poznatom” senatoru Obami, 6. republikanci deluju „dezorijentisano”, 7. američko biračko telo razapinje se između tri dosad nezabeležena prvenca u predsedničkoj trci – prvog crnca među favoritima (Obame), prve žene u takvoj konkurenciji (Hilari) i najstarijeg finaliste (Mekejna, 71), 8. međunarodni ugled supersile je opao dok raste uticaj konkurentskih sila (Kine i Rusije), 9. anketirani ogromnom većinom ocenjuju da im se zemlja „kreće u pogrešnom pravcu, 10. najšira javnost, pa i izborni takmaci, naglašavaju neophodnost „bitnih promena”, 11. još nije jasno kakve bi bile te „bitne promene” u unutrašnjoj i spoljnoj politici, 12. državne odluke su počesto paralisane neslaganjima izvršne i zakonodavne vlasti… „Stvari” su dogurale, neobično, do maksimalizacije – i diferencijacije i homogenizacije. Diferencijacije – između i unutar stranaka: među demokratima se naziru podele po rasnoj, klasnoj i polnoj liniji, a među republikancima je u toku raslojavanje između izrazito konzervativnog i umerenog pristupa. Homogenizacije – jer i demokrati, poodavno, i republikanci, sada, nastoje da se što više distanciraju od vladajuće Bušove politike.

Ispostavljaju se, pri tom, i izrazite težnje za kadrovsko-stratešku nezavisnost sadašnjih favorita u nadmetanju za Belu kuću. Obame – od klintonizma, Mekejna – od bušizma. Oba ta „izma” kao da su istrošena. Očekivani napredak, sugerišu ankete, bio bi povratak dugo zanemarenog realizma, koji podrazumeva bolje razumevanje potreba i prioriteta – i kod kuće i u svetu.

Momčilo Pantelić

--------------------------------------------

Dragocena podrška

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 15. maja – Barak Obama dobio je još jednu dragocenu potporu svojim predsedničkim naporima – sinoć ga je javno podržao i doskorašnji rival unutar Demokratske partije Džon Edvards. Procenjuje se da ovaj čin može da Obami olakša pridobijanje slojeva radnika belaca, koji čine glavnu biračku bazu njegove konkurentkinje Hilari Klinton. Ne isključuje se mogućnost da Edvards postane Obamin – kandidat za potpredsednika SAD.

M. P.