Подмукли убица број један

У Србији чак 47,2 одсто одраслог становништва има хипертензију. То је по Светској здравственој организацији главни узрок смртности, јер хипертензија директно узрокује шлог, инфаркт, срчану слабост и коронарну болест, али је „кривац” и за крајњи стадијум бубрежне болести.

Иако је у Србији дошло до пада броја пушача, као и смањења броја нових пацијената с високим вредностима холестерола, битка с високим крвним притиском остаје као један од главних задатака, па је тако недавно представљена и Стратегија борбе против хипертензије и план мера експертске групе Министарства здравља на чијем је челу професорка др Зорана Васиљевић.

– Неки од главних циљева у Националној стратегији у борби против хипертензије су рано откривање, боље информисање, редовне контроле… Главни проблем с пацијентима који имају хипертензију је што често када се добро осећају престају са узимањем лекова. Данас се хипертензија најлакше дијагностикује и најлакше лечи, али је услов да и пацијент и лекар буду довољно стрпљиви да нађу одговарајући лек, односно да одреде индивидуалну терапију, а најважније је да пацијент прихвати терапију и не прекида узимање лекова – објашњава професорка Васиљевић.

Професорка Васиљевић, иначе начелница Ургентне кардиологије Клиничког центра Србије, поручује да би као нација смањили ризик од инфаркта за невероватних 30 одсто, а опасност од шлога за 40 одсто када би свој притисак смањили само за 10 милиметара живиног стуба (на пример са 150 на 140 mmHG). Наравно, један од предуслова за то јесте да опасност од високог крвног притиска препознамо на време, а то би, на пример, могли када бисмо после четрдесете барем једном годишње измерили свој крвни притисак. То даље не подразумева мерење притиска код комшије који има апарат, него у Центру за превенцију при дому здравља или у некој организованој медицинској кампањи.

(/slika2)За лечење хипертензије, по речима докторке Васиљевић, најважнији су рана дијагноза, редовна контрола и узимање лекова, које је прописао лекар специјалиста и то до краја живота. Неким пацијентима један лек одговара дуго времена и ако је тако не треба га мењати.

Висок крвни притисак не боли, па многи пацијенти кад први пут стигну код лекара већ имају одмакле промене на крвним судовима, очима, бубрезима… Зато ову болест и обичан свет и лекари често називају подмуклим убицом број један.

Др Васиљевић наводи податке из нашег истраживања из 2003. године по којем је 60 одсто болесника који су доживели инфаркт претходно имали висок крвни притисак, код 22 одсто пацијената пре инфаркта је забележен дијабетес, а 35 одсто је имало висок холестерол. Тако висок крвни притисак неће проћи сам од себе, када на пример престанемо да се нервирамо, иако тако мисли велики број наших пацијената. Докторка Васиљевић упозорава да је изговор, који често чује од својих пацијената, да је њихов висок крвни притисак „на нервној бази” бесмислен и да их одвлачи од посете лекару специјалисти на време. Врло је важно бити свестан да су ту и други фактори ризика – вишак килограма, шећерна болест, наравно и стрес.

Наша саговорница наглашава да за борбу с високим притиском „шака лекова није довољна” – неопходни су неслана исхрана, редовна шетња или друга физичка активност, узимање воћа и поврћа и, подразумева се, престанак пушења.

– У Националној стратегији нећемо да плашимо народ, већ ћемо покушати да унапредимо знање и здравствених радника и становника свих узраста. Свакога желимо да подсетимо да је најважније ићи код лекара још док смо здрави и – као што имамо свог фризера или брицу – треба да имамо лекара код кога ћемо редовно да меримо свој крвни притисак. Што је нижи крвни притисак, здравље ће бити боље и то је истина за све узрасне групе – каже наша саговорница.

Вредности притиска од 140 са 90 милиметара живиног стуба треба да буде граница која се не прелази без обзира на године, каже докторка, наводећи да је многим студијама потврђено да је и код особа са више од 80 година важно спустити висок притисак.

Нормалним притиском сматрају се вредности између 120 и 129 са 80 до 84 mmHg, док се вредности између 130 и 139 са 85 до 89 mmHg, сматрају високо нормалним притиском уз одсуство других фактора ризика.