Podmukli ubica broj jedan

U Srbiji čak 47,2 odsto odraslog stanovništva ima hipertenziju. To je po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji glavni uzrok smrtnosti, jer hipertenzija direktno uzrokuje šlog, infarkt, srčanu slabost i koronarnu bolest, ali je „krivac” i za krajnji stadijum bubrežne bolesti.

Iako je u Srbiji došlo do pada broja pušača, kao i smanjenja broja novih pacijenata s visokim vrednostima holesterola, bitka s visokim krvnim pritiskom ostaje kao jedan od glavnih zadataka, pa je tako nedavno predstavljena i Strategija borbe protiv hipertenzije i plan mera ekspertske grupe Ministarstva zdravlja na čijem je čelu profesorka dr Zorana Vasiljević.

– Neki od glavnih ciljeva u Nacionalnoj strategiji u borbi protiv hipertenzije su rano otkrivanje, bolje informisanje, redovne kontrole… Glavni problem s pacijentima koji imaju hipertenziju je što često kada se dobro osećaju prestaju sa uzimanjem lekova. Danas se hipertenzija najlakše dijagnostikuje i najlakše leči, ali je uslov da i pacijent i lekar budu dovoljno strpljivi da nađu odgovarajući lek, odnosno da odrede individualnu terapiju, a najvažnije je da pacijent prihvati terapiju i ne prekida uzimanje lekova – objašnjava profesorka Vasiljević.

Profesorka Vasiljević, inače načelnica Urgentne kardiologije Kliničkog centra Srbije, poručuje da bi kao nacija smanjili rizik od infarkta za neverovatnih 30 odsto, a opasnost od šloga za 40 odsto kada bi svoj pritisak smanjili samo za 10 milimetara živinog stuba (na primer sa 150 na 140 mmHG). Naravno, jedan od preduslova za to jeste da opasnost od visokog krvnog pritiska prepoznamo na vreme, a to bi, na primer, mogli kada bismo posle četrdesete barem jednom godišnje izmerili svoj krvni pritisak. To dalje ne podrazumeva merenje pritiska kod komšije koji ima aparat, nego u Centru za prevenciju pri domu zdravlja ili u nekoj organizovanoj medicinskoj kampanji.

(/slika2)Za lečenje hipertenzije, po rečima doktorke Vasiljević, najvažniji su rana dijagnoza, redovna kontrola i uzimanje lekova, koje je propisao lekar specijalista i to do kraja života. Nekim pacijentima jedan lek odgovara dugo vremena i ako je tako ne treba ga menjati.

Visok krvni pritisak ne boli, pa mnogi pacijenti kad prvi put stignu kod lekara već imaju odmakle promene na krvnim sudovima, očima, bubrezima… Zato ovu bolest i običan svet i lekari često nazivaju podmuklim ubicom broj jedan.

Dr Vasiljević navodi podatke iz našeg istraživanja iz 2003. godine po kojem je 60 odsto bolesnika koji su doživeli infarkt prethodno imali visok krvni pritisak, kod 22 odsto pacijenata pre infarkta je zabeležen dijabetes, a 35 odsto je imalo visok holesterol. Tako visok krvni pritisak neće proći sam od sebe, kada na primer prestanemo da se nerviramo, iako tako misli veliki broj naših pacijenata. Doktorka Vasiljević upozorava da je izgovor, koji često čuje od svojih pacijenata, da je njihov visok krvni pritisak „na nervnoj bazi” besmislen i da ih odvlači od posete lekaru specijalisti na vreme. Vrlo je važno biti svestan da su tu i drugi faktori rizika – višak kilograma, šećerna bolest, naravno i stres.

Naša sagovornica naglašava da za borbu s visokim pritiskom „šaka lekova nije dovoljna” – neophodni su neslana ishrana, redovna šetnja ili druga fizička aktivnost, uzimanje voća i povrća i, podrazumeva se, prestanak pušenja.

– U Nacionalnoj strategiji nećemo da plašimo narod, već ćemo pokušati da unapredimo znanje i zdravstvenih radnika i stanovnika svih uzrasta. Svakoga želimo da podsetimo da je najvažnije ići kod lekara još dok smo zdravi i – kao što imamo svog frizera ili bricu – treba da imamo lekara kod koga ćemo redovno da merimo svoj krvni pritisak. Što je niži krvni pritisak, zdravlje će biti bolje i to je istina za sve uzrasne grupe – kaže naša sagovornica.

Vrednosti pritiska od 140 sa 90 milimetara živinog stuba treba da bude granica koja se ne prelazi bez obzira na godine, kaže doktorka, navodeći da je mnogim studijama potvrđeno da je i kod osoba sa više od 80 godina važno spustiti visok pritisak.

Normalnim pritiskom smatraju se vrednosti između 120 i 129 sa 80 do 84 mmHg, dok se vrednosti između 130 i 139 sa 85 do 89 mmHg, smatraju visoko normalnim pritiskom uz odsustvo drugih faktora rizika.