Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Плаво-бели” савез опасан ривал „краљу Бибију”

Прве анкете показују да коалиција бившег шефа израелских одбрамбених снага Бенија Ганца и Јаира Лапида може добити више места у Кнесету од Ликуда Бенјамина Нетанијахуа
„Плаво-бели” савез опасан ривал „краљу Бибију”
(Д. Стојановић)

Упркос најавама да би могао бити и званично оптужен за корупцију, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху од четвртка увече више није изразити фаворит на ванредним парламентарним изборима 9. априла. Лидер Ликуда, који је скоро 13 година премијер, добио је пред истек рока за предају изборних листа најозбиљнију конкуренцију – „Плаво-белу” коалицију, названу по бојама израелске заставе.

Предизборно удруживање бившег шеф израелских одбрамбених снага Бенија Ганца, Јаира Лапида, председника странке Јеш Атид (Има будућности), Моше Јалона, бившег министра одбране, и некадашњег команданта војске Габија Ашкеназија одјекнуло је као права бомба.

Сада је многима јасно зашто је израелски премијер изненада у четвртак одложио одлазак у Москву на разговоре са Владимиром Путином за следећу среду. Нетанијаху је чекао исход разговора својих највећих изазивача Ганца и Лапида, јер зна да ако се уједине постоји опасност да му помрсе рачуне у намери да освоји још један премијерски мандат и тако буде најдуговечнији шеф израелске владе.

У првом ТВ обраћању на којем је представљен „Плаво-бели” савез, Бени Ганц је поручио: „Нешто не ваља у последњој деценији. Израел је изгубио свој пут. Уместо раздвајања, ми нудимо јединство. Уместо екстремизма, нудимо патриотизам, уместо подстицања на мржњу – помирење.” Ако победе на изборима, коалиционим споразумом је предвиђено да Ганц буде у првом делу мандата премијер, а да га после две и по године на том положају наследи Јаир Лапид.

Израелски премијер је одмах напао свог главног ривала на предстојећим општим изборима, бившег команданта војске Бенија Ганца, али и друге вође новоформираног савеза партија левог центра, оптуживши их да су левичарски генерали који се претварају да су десничари.

Нетанијаху, који је у међувремену на своју предизборну листу ставио три крајње десничарске организације, „Јеврејски дом”, „Национална заједница” и „Јеврејска моћ”, од којих ова последња баштини радикалну идеологију америчког рабина Меира Кахана, убијеног у Њујорку 1990, поручује да ће се лидери новоформираног савеза после избора ослањати на арапске партије које не само да не признају државу Израел већ желе да је униште.

„Израел је већ видео такав сценарио левичарских генерала када је премијера Јицака Рабина 1995. убио религиозни јеврејски националиста који се противио његовој политици мира са Палестинцима, након што је годину дана раније потписан мировни споразум из Осла са Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО). Или 1999, у време Јехуда Барака, када је започела Интифада. Добили смо бомбе у аутобусима и више од 1.000 погинулих”, нагласио је Нетанијаху и додао да ситуација у Израелу никада није била боља дипломатски, подсетивши на јачање веза с арапским земљама и одлуку САД да преместе своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.

Прве анкете већ показују да би „Плаво-бела” коалиција могла да буде добитна изборна комбинација да се са премијерског трона скине „краљ Биби”, како поједини медији зову Нетанијахуа. Анкета ТВ Канала 12 показује да „плаво-бела листа” може добити 36 места у Кнесету, а Ликуд 30 од укупно 120. Испитивање канала 13 предвиђа да новоосновани савез добије такође 36 посланичких мандата, а Ликуд 26. А резултати треће анкете су 35 посланика за плаво и бело и 32 за Ликуд. На питање кога би више желели за премијера, 37 одсто испитаника је одговорило Нетанијахуа, док је само један проценат мање рекао да би им више одговарао Ганц или Лапид.

Иако власти и опозиција у изборној кампањи потежу осетљиве националне теме, последње истраживање јавног мњења које преноси „Џерузалем пост” показује да само 11 одсто бирача као приоритетно питање види израелско-палестински сукоб. По анкети, 32 одсто грађана на изборима у први план стављају високе трошкове живота, а 26 одсто  сигурност и борбу против тероризма.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Јовановић
Ako se država koja pod okupacijom drži 3 miliona ljudi bez osnovnih ljudskih prava (jedno od tih prava je da imaju državljanstvo i da mogu da glasaju na izborima) već 52 godine može nazvati demokratija, onda da.
pera
Izraelci su u istom problemu kao i mi, cim se malo opuste i cim krenu da popustaju muslimanskim teroristima krecu ratovi i ubijanje nevinih gradjana. Zelim Izraelu jedinstvo i snagu u borbi protiv naveceg zla danasnjice a nadam se da cemo mi u skorije vreme da shvatimo u kolikom smo problemu i da pocnemo da se borimo protiv terorizma koji je kod nas uzeo maha!
Бранислав Станојловић
Па шта? То је ЈЕДИНА демократска земља у том делу света!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.