Угрожене светске залихе хране

Недавно је објављена прва студија УН-а која је проучавала биљке, животиње и микроорганизме који нам помажу да свакодневно имамо храну на тањирима. Разлог томе је превелики број фарми, фабрика и градова, због којих је све мање природних станишта, а све више хемикалија.

Могућност човечанства да произведе довољну количину хране, пропада због наше немогућности да заштитимо биолошку разноликост, преноси Гардијан. Поред наведеног, биљном и животињском свету не помаже ни човеково ослањање на пестициде, хербициде и остале хемикалије кориштене у агрикултури.

Већина држава негативно утиче на биолошку разноликост због превеликог искориштавања земље. Секу се шуме због отварања фарми, бетонски градови замењују природна станишта, а свакодневна изградња фабрика уништава ваздух и атмосферу. Од осталих узрока, УН-ова студија наводи и превелико кориштење залиха воде, загађење и климатске промене. Иако свет данас производи пуно више хране него пре, читав систем се ослања углавном на ширење монокултура.

Истраживање које преноси Гардијан, каже да две трећине усева долазе од само девет врста биљака. На пример, од пиринча, кромпира, кукуруза и пшенице, док је осталих 6000 узгојених врста биљака у генералном паду, а залихе из природе је све теже пронаћи. Иако потрошачи не увиђају ове промене, јер им је готово све надохват руке у различитим продавницама, аутори студије кажу да би се и то могло промијенити.

"Супермаркети су натрпани храном, али то је већином увоз из других држава и нема пуно разноликости. Ослањање на мали број врста значи да су оне подложније климатским променама и потенцијалним болестима", наводи Џули Белангер, која је учествовала у прављењу извештаја. Примери за ово већ постоје - 1840. године у Ирској је дошло до масовне глади због болести кромпира.

"Потреба за променом начина на који се храна производи је неминовна. Морамо осигурати биолошку разноликост, јер то није нешто што можемо гурнути са стране. Морамо схватити да је то незамењив извор и кључни део стратегија менаџмента", рекла је Белангер. Студија је наишла на доказе да се неке промене ипак догађају. Последњих година, покушава се побољшати одрживи еко систем шума, пољокултуре и еколошки прихватљиво рибарење. Ипак, аутори наглашавају да те промене нису довољне јер тренутно, органска агрикултура покрива 58 хектара светске површине, али чини само један проценат глобалне фарме.