Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Маркети угрожавају пијаце

Маркети угрожавају пијаце
Велики избор али све мање купаца (Фото М. Дугалић)

Краљево – Краљевачка велика пијаца била је доскора радно уточиште за многе који су, после краха овдашњих фабрика, остали без посла или су предуго чекали на радно место у струци. Тако су се за пијачним тезгама нашли и мајстори, инжењери, економисти, па и доктори, а промет је био добар. Солидној заради доприносио је и благонаклон однос власти и инспекцијских органа, па је, на неки начин, то био и део социјалног старања. Мало се ту шта променило, за тезгама и даље има продаваца с превише школе и понуда пољопривредних производа и разне конфекцијске и техничке робе је добра, али је купаца све мање.

На делу такозване зелене пијаце нуде се домаћи производи, али и они пристигли из далеких топлијих крајева, па чак и она роба која се, сходно Закону о трговини, ту и не би требало наћи. Тако, иако се због пада куповне моћи све учесталије, рецимо, воће и поврће купује на комад уместо на кило, део зелене пијаце некако опстаје. Закупљено је око 400 тезги, углавном од препродаваца. Цена закупа креће се од 3.600 до 8.000 динара месечно и, како тврди Драган Вулић, директор ЈП ,,Пијаца”, није се мењала седам година. Трошак закупаца је и дневна такса од 150 динара.

Међутим, на другом продајном делу, на такозваној робној пијаци, где је закупљено око 150 тезги, ситуација је тежа. Од продаваца дознајемо да се све чешће догађа да дневно ни динар не зараде, па ни трошкове таксе не покривају. Продавци сматрају да је то последица отварања све већег броја великих тржних центара који робу нуде по солидним ценама и уз повољније услове плаћања, што ,,пијачари” својим купцима не могу да приуште.

– Све чинимо да овим људима омогућимо некакву зараду, свесни чињенице да се тако остварује и нека врста социјале. Ево, толерантни смо и што се тиче дугова на име закупа, утужујемо дужнике баш када морамо. Али не можемо довести у питање опстанак предузећа. Рецимо, ми смо ранијих година само са сточне пијаце која више, такорећи, не постоји приходовали месечно око 300.000 динара, а сада ни 15.000, а од ауто-пијаце чак око четири милиона, а сада ни четвртину од тога – објашњава Драган Вулић, директор пијаце.

Додаје да пажња пијачне управе превасходно мора бити усмерена на опстанак бар зелене пијаце, па је од локалне власти ове године издејствована буџетска помоћ у износу од 17 милиона динара за уређење и покривање тог пијачног дела. Радови ће почети почетком маја, а планирано је да буду окончани за два месеца.

– Приморани смо и да смањимо број запослених у ЈП „Пијаца”, па смо са 95 радника стигли на 78 и циљ нам је да нас не буде више од 60, пошто се садашњим приходом од око 130 милиона динара годишње не могу покрити зараде већег броја људи. Такође, предложићемо локалној власти да се истинским пољопривредним произвођачима закуп тезги не наплаћује, већ да то буде неки вид градске субвенције за оне који призводе, а не препродају, тако да могу нижом ценом да конкуришу понуди великих тржишних ланаца. На тај начин, помогли бисмо опстанак бар зелене краљевачке пијаце – сматра Драган Вулић, директор ЈП ,,Пијаца” у Краљеву.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

islam hajrudin
Pijace nece moci jos dugo da opstanu na ovakav nacin.Problem je u novcu i kontroli tokova novca.Pijace ne bi imale problema kad bi sve uspelo da se nadgleda sa bar kodovima,ali posto je to nemoguce ,pijace ce nestati i sve ce biti kao na Zapadu.U supermarket pa lepo kupis kilo mrkve a na njoj cena i bar kod,pa se na kasi samo skenira i dovidjenja.Cilj je da se obican seljaku proizvodjacu uzme novac iz ruku a da njegove aktivnosti budu 100% nadgledane i proverljive.Osim toga seljak i proizvodjac ce isto kao i na zapadu morati da bude clan svoga poljoprivrednog ceha (tako da ga nazovemo )da bi uopste mogao da se komercijalno bavi poljoprivrednom aktivnoscu.Na primer Udruzenje za uzgoj pilica ili Udruzenje proizvodjaca jaja i sl.
Jeremija
Poljoprivrednici, prilagodite cene potražnji i ponudi. Nema druge mogućnosti. Problem je što se prodajom bave nakupci i prodavci trećeg reda, i dok se oni ugrade, eto cene koja ne prolazi.
Леон Давидович
То је уобичајено да велике трговине уништавају мале. И не само мале, како их се појави превише уништавају и велике трговине једне друге . Једноставно толико купаца и толика куповна моћ не могу чинити одрживим толике трговине.
Pera Pera
Genetski modifikovani otpad se prodaju PO NIZIM CENAMA u velikim , stranim marketima , i tako UBIJAJU MALOG SRPSKOG PROIZVODJACA . Smisljena politika ubijanja Srbije .
Зоран Маторац
Ја сам старомодан и поврће увек купујем на пијаци, иако пре тога прођем поред три продавнице у којима га продају.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.