Није Рајко него Бора

У допису г. Шандоровића под насловом „На сплитској риви ништа ново”, објављеном 22. фебруара у рубрици „Међу нама”, наведени су неки нетачни подаци.

Почетком априла 1958. године играла је Звезда у Сплиту првенствену утакмицу. Али, не против Хајдука, као што је написао г. Шандоровић, већ против Ногометног клуба Сплит, који је тада такође био прволигаш. Као и већину утакмица које је играла у Сплиту, Звезда је и ову, наравно, изгубила, али овај сусрет разликовао се по нечем од осталих. Камен бачен од хистеричне и подивљале публике која је Звезду увек дочекивала „на нож” погодио је у главу Бору Костића (а не Рајка Митића), који се сав крвав стропоштао на траву. После извесног времена Бора се придигао с правом „чалмом” од завоја на глави. Затим се десило оно што нико није очекивао. Звездин капитен Рајко Митић постројио је играче на центру, поздравили су забезекнуту публику и – напустили терен. Утакмица је била прекинута.

Дисциплински суд састао се експресном брзином и казнио све играче који су напустили терен са месец дана забране играња, а Рајко је кажњен са три месеца, па су га касније „помиловали”, тако да је и он добио месец дана паузе. Не могу да се сетим да ли је и Сплит био кажњен, али ако и јесте, казна је била симболична. Знам само да су утакмицу добили са 3:0 пар-форфе. Звезда је следеће првенствене и куп утакмице морала да игра са резервним тимом. Вољом календара такмичења испало је тако да је прву наредну утакмицу овако ослабљена Звезда требало да одигра у Београду, и то ни са ким другим него опет са Сплићанима – овог пута са Хајдуком.

Описани догађај био је брже-боље заташкан, као и још неколико сличних који су се касније догодили у време тзв. Титове Југославије и – опет у Сплиту.

Милан Т. Јовановић