Смена Мадуровог режима не иде по плану

Од непознатог античависте за кога није чуло више од 80 одсто грађана до легитимног председника Венецуеле у очима Америке, Европе и региона. Хуан Гваидо (35) је преко ноћи постао лидер, оснаживши опозицију која је годинама била политички мртва, али се после неуспелог медијског спектакла на граници са Колумбијом суочава с могућношћу да је пропустио прилику да дође на власт.

Грађевински инжењер и први човек скупштине прошлог се месеца прогласио за шефа државе, тврдећи да је Николас Мадуро покрао мајске председничке изборе и противуставно у јануару започео други мандат. Како су САД, Канада, скоро све латиноамеричке земље и велики број европских држава признале Гваидоа за председника, његова изненадна слава је међу незадовољним грађанима побудила наду да се опозиција пробудила.

Античависти су годинама били неорганизовани јер су власти ухапсиле главног опозиционара Леополда Лопеза, који је због учествовања у демонстрацијама прво био у затвору, а онда и у кућном притвору, где се и данас налази. Иако су Мадурови противници већина у законодавном телу, њихова контрола над парламентом је обесмишљена кад је председник државе обезвластио скупштину пребацујући њена овлашћења на новоформирану уставотворну скупштину попуњену социјалистичким кадровима.

Међународно признање је охрабрило Лопезовог наследника, који је помислио да му се највећа шанса за преузимање кормила над државом пружила прошле суботе на венецуеланско-колумбијској граници, пише „Вашингтон пост”. Званични Каракас није пропуштао камионе из Колумбије, тврдећи да су они увод у амерички напад, али је опозиција инсистирала на томе да ће стотинe хиљада добровољаца пробити владине барикаде и унети пакете са храном и лековима. Иако је конвој дуже време чекао са колумбијске стране, Гваидо је стварао утисак да помоћ мора да уђе у Венецуелу баш тог дана. Зато што је тврдио да је то ситуација која би се могла описати са „сад или никад”, није оставио места за сумњу да је пробијање блокаде осмишљена провокација која је требало да светске мреже убеди да је Мадурова власт нелегитимна.

Тог дана су најутицајније редакције заиста јављале о мртвима у сукобима између војске и грађана на граници, али то није изазвало ефекат којем се Гваидо надао. Иако хуманитарна помоћ није пропуштена, то није било довољно шокантно за западне земље да би урадиле нешто више осим што су осудиле потез званичног Каракаса. Кад је пропао медијски спектакл на граници, Гваидо и други опозиционари су извукли други кец из рукава и позвали на страну војну интервенцију, али ни то није уродило плодом. ЕУ и латиноамеричке земље су одмах упозориле против страног мешања, а ни САД нису прихватиле позив да се укључе. Венецуелански министар спољних послова Хорхе Ареаза је, преноси јавни сервис Венецуеланска телевизија, изјавио у СБ УН да је „покушај државног удара пропао” и да су догађаји од прошле суботе били „последња епизода” преврата. Иако је данима поручивао да опстанак болесних и гладних Венецуеланаца зависи од америчке хране и лекове, Гваидо и његови саборци више и не помињу хуманитарну помоћ.

Опозиција би још једном могла бити обезглављена ако Гваидоу не буде дозвољено да се врати кући из Боготе, где је у понедељак имао састанак са регионалним лидерима и америчким потпредседником Мајком Пенсом. Гваидо је прекршио забрану владе да не напушта земљу, а због позива на страну војну интервенцију могао би да буде оптужен и за издају и стрпан иза браве. Испоставило се да Мадуров силазак са власти неће бити брз и лак, како се могло закључити из изјава америчких јастребова попут републиканског сенатора са Флориде Марка Рубија.

Док се једни надају да ће САД прихватити Мадурову владавину као што су прихватили и Асадову у Сирији, а други верују да је Гваидо изабрао погрешан тренутак јер је Доналд Трамп заокупљен самитом са Ким Џонг Уном, трећи сматрају да ће се Вашингтон ускоро поново посветити свом задњем дворишту.