Smena Madurovog režima ne ide po planu

Od nepoznatog antičaviste za koga nije čulo više od 80 odsto građana do legitimnog predsednika Venecuele u očima Amerike, Evrope i regiona. Huan Gvaido (35) je preko noći postao lider, osnaživši opoziciju koja je godinama bila politički mrtva, ali se posle neuspelog medijskog spektakla na granici sa Kolumbijom suočava s mogućnošću da je propustio priliku da dođe na vlast.

Građevinski inženjer i prvi čovek skupštine prošlog se meseca proglasio za šefa države, tvrdeći da je Nikolas Maduro pokrao majske predsedničke izbore i protivustavno u januaru započeo drugi mandat. Kako su SAD, Kanada, skoro sve latinoameričke zemlje i veliki broj evropskih država priznale Gvaidoa za predsednika, njegova iznenadna slava je među nezadovoljnim građanima pobudila nadu da se opozicija probudila.

Antičavisti su godinama bili neorganizovani jer su vlasti uhapsile glavnog opozicionara Leopolda Lopeza, koji je zbog učestvovanja u demonstracijama prvo bio u zatvoru, a onda i u kućnom pritvoru, gde se i danas nalazi. Iako su Madurovi protivnici većina u zakonodavnom telu, njihova kontrola nad parlamentom je obesmišljena kad je predsednik države obezvlastio skupštinu prebacujući njena ovlašćenja na novoformiranu ustavotvornu skupštinu popunjenu socijalističkim kadrovima.

Međunarodno priznanje je ohrabrilo Lopezovog naslednika, koji je pomislio da mu se najveća šansa za preuzimanje kormila nad državom pružila prošle subote na venecuelansko-kolumbijskoj granici, piše „Vašington post”. Zvanični Karakas nije propuštao kamione iz Kolumbije, tvrdeći da su oni uvod u američki napad, ali je opozicija insistirala na tome da će stotine hiljada dobrovoljaca probiti vladine barikade i uneti pakete sa hranom i lekovima. Iako je konvoj duže vreme čekao sa kolumbijske strane, Gvaido je stvarao utisak da pomoć mora da uđe u Venecuelu baš tog dana. Zato što je tvrdio da je to situacija koja bi se mogla opisati sa „sad ili nikad”, nije ostavio mesta za sumnju da je probijanje blokade osmišljena provokacija koja je trebalo da svetske mreže ubedi da je Madurova vlast nelegitimna.

Tog dana su najuticajnije redakcije zaista javljale o mrtvima u sukobima između vojske i građana na granici, ali to nije izazvalo efekat kojem se Gvaido nadao. Iako humanitarna pomoć nije propuštena, to nije bilo dovoljno šokantno za zapadne zemlje da bi uradile nešto više osim što su osudile potez zvaničnog Karakasa. Kad je propao medijski spektakl na granici, Gvaido i drugi opozicionari su izvukli drugi kec iz rukava i pozvali na stranu vojnu intervenciju, ali ni to nije urodilo plodom. EU i latinoameričke zemlje su odmah upozorile protiv stranog mešanja, a ni SAD nisu prihvatile poziv da se uključe. Venecuelanski ministar spoljnih poslova Horhe Areaza je, prenosi javni servis Venecuelanska televizija, izjavio u SB UN da je „pokušaj državnog udara propao” i da su događaji od prošle subote bili „poslednja epizoda” prevrata. Iako je danima poručivao da opstanak bolesnih i gladnih Venecuelanaca zavisi od američke hrane i lekove, Gvaido i njegovi saborci više i ne pominju humanitarnu pomoć.

Opozicija bi još jednom mogla biti obezglavljena ako Gvaidou ne bude dozvoljeno da se vrati kući iz Bogote, gde je u ponedeljak imao sastanak sa regionalnim liderima i američkim potpredsednikom Majkom Pensom. Gvaido je prekršio zabranu vlade da ne napušta zemlju, a zbog poziva na stranu vojnu intervenciju mogao bi da bude optužen i za izdaju i strpan iza brave. Ispostavilo se da Madurov silazak sa vlasti neće biti brz i lak, kako se moglo zaključiti iz izjava američkih jastrebova poput republikanskog senatora sa Floride Marka Rubija.

Dok se jedni nadaju da će SAD prihvatiti Madurovu vladavinu kao što su prihvatili i Asadovu u Siriji, a drugi veruju da je Gvaido izabrao pogrešan trenutak jer je Donald Tramp zaokupljen samitom sa Kim Džong Unom, treći smatraju da će se Vašington uskoro ponovo posvetiti svom zadnjem dvorištu.