Књиге за слепе – од Шелдона до Толстоја

„Читај да би живео”, поручио је својевремено Флобер, Ујевић је књиге називао посластицом, док их је Сократ сматрао хладним, али поузданим пријатељима. А колико би живот заправо био тежак без знања баштињеног у овим ризницама мудрости, можда најбоље знају корисници библиотеке „Др Милан Будимир” Савеза слепих Србије. Упркос томе што не виде, и данашњи Национални дан књиге дочекују не одричући се своје омиљене занимације – позајмљују књиге писане Брајевом азбуком или их слушају у аудио-формату.

На полицама у објекту у Јеврејској улици број 24 смештено је око 80.000 издања различитих жанрова, намењених за различите укусе и узрасте. Имају све – од белетристике, преко научних књига, до уџбеника за ученике. Јединствени су по томе што имају штампане нотне записе на Брајевом писму, а баштине и филозофска дела, Библију, Куран... Сваке године библиотека произведе око 200 нових наслова, а због истог говорног подручја ради и размену књига са библиотекама у Бањалуци и Подгорици. У сарадњи са издавачима, производе се и уџбеници за децу из инклузивног образовања.

Како каже Милан Стошић, председник Савеза слепих, на њиховим полицама налазе се писци „од Сиднија Шелдона до Толстоја”.

Корисници су људи из земље, али и иностранства, а услов за чланску карту у библиотеци је чланство у Савезу, иако им се, како објашњава Стошић, једном чак јавио и један наш сународник, возач камиона у Америци, који је тражио аудио-књигу коју би слушао док вози. Десило се, каже он, и да су некадашњем ресорном министру Вулину поклонили једно од његових дела у аудио-формату. После неког времена, бивши министар рада признао је да му књига више свидела док ју је слушао него када је читао.

– Библиотека је под називом „Др Милан Будимир” основана 1971. године и сматра се посебном организационом јединицом у оквиру Савеза слепих Србије која се бави издаваштвом, штампањем књига на Брајевом писму и снимањем у аудио-форматима – објашњава Стошић.

Књиге за слепе и слабовиде код нас су се штампале и много раније. Неке од њих настале су за време Првог светског рата. Када су наши ослепели ратници били на опоравку у Бизерти у Тунису, објашњава Стошић, краљ Александар задужио је Вељка Рамадановића да их рехабилитује. Ту је настала и прва школа за слепе и штампани су први уџбеници за њих.

За те књиге, додаје он, Рамадановић је користио лименке од гаса. Шилом и чекићем на њима је укуцавао Брајеву азбуку и тако је настао буквар „Моје прво радовање”.

Данас је савремена технологија олакшала стварање публикација намењених слепима. Савез има два Брајева штампача, а ангажује и спикере за аудио-књиге. Да своје дело приближе слепима тако што ће га прочитати и снимити, јављају се и бројни књижевници, а радо помажу и познати глумци.

Да би прилагођавање туђих ауторских дела ишло без проблема, ова библиотека се, истиче Јелена Стојановић, секретар Савеза, залаже за ратификацију Маракешког споразума.

– Реч је о споразуму потписаном 2013. године који би нам омогућио и олакшао да књиге без икаквих сметњи радимо у различитим форматима. Документ је потписан у граду Маракешу и све земље Европске уније су по тој конвенцији почеле да раде од 1. јануара. Потребно је да се укључе министарства културе и просвете, како би се припремио предлог закона о ратификацији Маракешког споразума. Од Завода за  интелектуалну својину добили смо наговештаје да би то могло да се деси до краја године, али не можемо бити сигурни – објашњава Јелена Стојановић и додаје да Србија има добар правни оквир и да у постојећем Закону о ауторским правима постоји члан по коме се књиге могу прилагођавати у адекватне формате особама са инвалидитетом.

Књиге су раније најпре снимане на магнетофонским тракама, а касније и на касетама. У ово дигитално доба то је потпуно превазиђено, али је огроман број публикација остао у том формату.

– Већ неколико година смо у процесу дигитализације књижног фонда који је на тракама и касетама у ем-пе три формату. Готово две трећине књига је дигитализовано, али због обима посла то ће сигурно трајати још неколико година. Када све буде завршено, и ми ћемо бити у тренду са библиотекама у свету – истиче Стошић и додаје да библиотека у свом раду има подршку министарстава културе, рада, просвете и правде.

У библиотеци, иначе највећој на Балкану, ради петоро људи који, нажалост, немају решен радни статус због тога што се ова установа финансира из пројеката. Библиотекари корисницима шаљу књиге поштом, а на адресе читача који станују у Београду доставља их специјални аутомобил „библиобус”. Десет година је стар, али још ради и два пута седмично обрадује слепе и слабовиде љубитеље књига – недељно се тако развезе око четрдесетак наслова. За такав посао није могуће користити обичан ауто јер књиге на Брајевом писму прилично су велике – једна страна обичне, видеће књиге, стаје на чак четири Брајеве стране.

Ради се и на развијању онлајн библиотеке што значи да постоје и аудио-књиге које читалац може преузети са интернета. За то му је потребна само шифра. Та издања су мало другачија од оних која се могу набавити у библиотеци – садржај у њима снима се помоћу говорних машина, док оне које се позајмљују у Јеврејској улици снимају спикери.