Ђурђевдан у Барселони

ПРАЗНИК КЊИГЕ У сећање на дан када су 1616. у вечност прешли и Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес, Дан књиге се све од 1923. широм Шпаније слави сваког 23. априла.

У Каталонији, међутим, тога дана се слави и Свети Ђорђе. По предању, хришћански мученик, који је у четвртом веку страдао због својих верских уверења, за живота је као лутајући витез спасао беспомоћну девојку из чељусти аждаје, из чије је крви, потекле након смртоносног убода копљем, настао бусен црвених ружа. Свети Ђорђе је покровитељ Енглеске, Грчке и Румуније, између осталих, али пошто је, опет према предању, аждају убио управо надомак Барселоне, најзначајније установе у том граду обележене су његовим ликом, а генијални неимар Антони Гауди посвећује му чак читаву једну зграду, чувену Casa Batlló, о чему сведоче гуштеролики облици фасаде, а нарочито крова, на чијем врху се управо налази и крст светог Ђорђа.

Још од средњег века обичај је да на Светог Ђорђа мушкарац у Каталонији изабраници свога срца поклони ружу. Временом је Diada de Sant Jordi објединила и Дан заљубљених и Дан књиге. Тога дана жена на ружу и класје жита, којим се истиче значај пролећног обнављања природе, узвраћа поклањајући књигу.

Све градске књижаре од раног јутра тог свечаног дана износе своје штандове на улицу. Данима унапред су и станице метроа облепљене распоредом где ће кад који писац да потписује примерке својих књига.

На сам Дан књиге, по разиграном барселонском шеталишту Рамблас немогуће је превалити пет метара за мање од пола сата. На крају шеталишта, поред споменика Колумбу крај мора опточеног питомим галебовима и туристима одасвуд, постављени су и штандови посебних издања, језичких приручника засебних скупина унутар ЕУ или пак припадника америчких староседелачких народа, као и речника ромског и калоа, тј. језика самих андалузијских Рома. На све стране су и штандови анархистичке литературе. На једном паноу може се пак прочитати: „Ја сам Јасмина, муслиманске вероисповести, и Каталонка; ја сам Малгоржата, атеиста, и Каталонка; ја сам Дени М’Гомбо, вишебожац, и Каталонац; ја сам Жузеп-Марија, католик, и Каталонац, а ја сам Мики Ченг, будиста, и Каталонац“.

На једном билборду могу да се виде и испреплетене руке свих боја и без Бенетона, испод којег пише: „Каталонски је језик свих народа и народности. То је језик сваког појединца“. Што би се код нас рекло: говори српски, да те цео свет разуме...

Како било, на много штандова (од укупно 400 колико их је тог дана било у Барселони, и још 200 у осталим градовима Каталоније) истакнуто место заузимала су дела Марсе Рудуреде, чији је роман Дијамантски трг, преведен као прво интегрално дело са каталонског на српски, уједно и најпревођенији роман каталонске књижевности уопште: ове године се обележава стогодишњица рођења ове чудесне списатељице.

По ободима главног градског трга Каталуња, чија је мермерна подлога претходних дана додатно изглачана, овог 23. априла постављени су велики шатори у којима су аутори потписивали своје примерке према утврђеном редоследу, али њега није било лако пратити, колики су били редови испред сваког шатора. Неко је можда чекао на потпис Трејси Шевалије, а док је стигао на ред, ни Исабел Аљенде више није била у том шатору. Примерке су по читав дан потписивали нама добро знани а и незнани аутори, од Хавијера Маријаса до Пола Престона, преко Давида Труебе.            

Овај Мадриђанин, рођен 1969, ТВ корежисер Најгорег недељног програма и филмски сценарист, на овогодишњем Дану књиге је представио роман Ваља знати и да се губи, чија главна јунакиња Силвија жели да прослави свој шеснаести рођендан тако што ће на пригодну фијесту позвати само једног госта, јер тада још не зна да ће је судбина бацити под точкове још привлачнијег фудбалера из Аргентине који је тек добио нов ауто, само да зада гол кад треба. Али и да га не зада, кад исто тако не треба.

Било је, на овај или онај начин, пуно фудбала у низу књига, али је било и пуно наслова о историји Шпаније, Каталоније, франкизма или ослободилачких покрета, а било је и много навијача Манчестер јунајтеда међу поклоницима књиге, јер је те вечери одиграна прва утакмица између Барсе и „црвених ђавола“ са Острва.

Ипак, најспектакуларнији наступ на самој Дијади имао је Карлос Руис Сафон, коме је, само за њега, постављена огромна шатра какву би чак и „нафтоносни” Гадафи пожелео. Аутор предивне књиге Сенка ветра после седам година објављује и други роман, под насловом Игра анђела, чија се радња такође дешава у Барселони, али из двадесетих година, И у овом новом роману помиње се Гробље заборављених књига; појављује се и тајанствени издавач, који из Француске овде шаље необичну понуду младом писцу Давиду Мартину, опет обузетом једном немогућом љубави из стварности...

Још пре званичног представљања новог Сафоновог романа у оквиру Дијаде, иако за сада још увек само у тврдом повезу, продато је преко милион примерака. Сафон се након планетарног успеха свог првенца иначе преселио у Лос Анђелес, да би тамо могао на миру, како каже, да ради пишући о родној Барселони. Другим писцима, попут помињаног Маријаса – који се из родног Мадрида преселио у Сорију – довољно је да из већег града пређу у мањи како би се потпуније предали свом послу. Има, очигледно, и скептика у вези са новим Сафоновим романом; неки чак стрепе од тзв. синдрома друге књиге.

Књига се, међутим, продала у наведеном тиражу још и пре њеног представљања, те су неки, опет, још тада предлагали да се свети Ђорђе преименује у свети Сафон. 

Ипак, и у вези са Сафоновим, али и са осталим књигама које су тог дана куповане за поклон, па и снаје свекрви или обратно, било је и оних окорелих љубитеља књиге који су поручивали: „Сада те књиге треба и прочитати! Замислите да Аурелијано Буендија умре услед недостатка кисеоника, због заклопљених корица, и пре него што буде изведен пред стрељачки вод! На читање!“

На читање су се тог дана нудили веома тражени Харуки Мураками, Кен Фолет, Ноа Гордон, Џон Бојн и Јан Мекјуан а, наравно, и најновији Хари Потер. И, наравно, као што се код нас нагађа о томе да ли Србија има још неког власника, поред тог једног о којем сви говоримо хтели или не, тако се и тамо сматра да су свеколики издавачи или власништво Мондадорија, или власништво Планете, хтели издавачки сладокусци или не. Сафон је свог Анђела, наравно, објавио код Планете.

Како било, само у том једном дану, и само у Барселони, продато је шест милиона ружа.

Књига је продато у вредности двадесет милиона евра: продато је милион и по примерака књига само током дванаест часова Дана књиге. Који је, иначе, био радни дан.