Đurđevdan u Barseloni

PRAZNIK KNjIGE U sećanje na dan kada su 1616. u večnost prešli i Vilijam Šekspir i Migel de Servantes, Dan knjige se sve od 1923. širom Španije slavi svakog 23. aprila.

U Kataloniji, međutim, toga dana se slavi i Sveti Đorđe. Po predanju, hrišćanski mučenik, koji je u četvrtom veku stradao zbog svojih verskih uverenja, za života je kao lutajući vitez spasao bespomoćnu devojku iz čeljusti aždaje, iz čije je krvi, potekle nakon smrtonosnog uboda kopljem, nastao busen crvenih ruža. Sveti Đorđe je pokrovitelj Engleske, Grčke i Rumunije, između ostalih, ali pošto je, opet prema predanju, aždaju ubio upravo nadomak Barselone, najznačajnije ustanove u tom gradu obeležene su njegovim likom, a genijalni neimar Antoni Gaudi posvećuje mu čak čitavu jednu zgradu, čuvenu Casa Batlló, o čemu svedoče gušteroliki oblici fasade, a naročito krova, na čijem vrhu se upravo nalazi i krst svetog Đorđa.

Još od srednjeg veka običaj je da na Svetog Đorđa muškarac u Kataloniji izabranici svoga srca pokloni ružu. Vremenom je Diada de Sant Jordi objedinila i Dan zaljubljenih i Dan knjige. Toga dana žena na ružu i klasje žita, kojim se ističe značaj prolećnog obnavljanja prirode, uzvraća poklanjajući knjigu.

Sve gradske knjižare od ranog jutra tog svečanog dana iznose svoje štandove na ulicu. Danima unapred su i stanice metroa oblepljene rasporedom gde će kad koji pisac da potpisuje primerke svojih knjiga.

Na sam Dan knjige, po razigranom barselonskom šetalištu Ramblas nemoguće je prevaliti pet metara za manje od pola sata. Na kraju šetališta, pored spomenika Kolumbu kraj mora optočenog pitomim galebovima i turistima odasvud, postavljeni su i štandovi posebnih izdanja, jezičkih priručnika zasebnih skupina unutar EU ili pak pripadnika američkih starosedelačkih naroda, kao i rečnika romskog i kaloa, tj. jezika samih andaluzijskih Roma. Na sve strane su i štandovi anarhističke literature. Na jednom panou može se pak pročitati: „Ja sam Jasmina, muslimanske veroispovesti, i Katalonka; ja sam Malgoržata, ateista, i Katalonka; ja sam Deni M’Gombo, višebožac, i Katalonac; ja sam Žuzep-Marija, katolik, i Katalonac, a ja sam Miki Čeng, budista, i Katalonac“.

Na jednom bilbordu mogu da se vide i isprepletene ruke svih boja i bez Benetona, ispod kojeg piše: „Katalonski je jezik svih naroda i narodnosti. To je jezik svakog pojedinca“. Što bi se kod nas reklo: govori srpski, da te ceo svet razume...

Kako bilo, na mnogo štandova (od ukupno 400 koliko ih je tog dana bilo u Barseloni, i još 200 u ostalim gradovima Katalonije) istaknuto mesto zauzimala su dela Marse Rudurede, čiji je roman Dijamantski trg, preveden kao prvo integralno delo sa katalonskog na srpski, ujedno i najprevođeniji roman katalonske književnosti uopšte: ove godine se obeležava stogodišnjica rođenja ove čudesne spisateljice.

Po obodima glavnog gradskog trga Katalunja, čija je mermerna podloga prethodnih dana dodatno izglačana, ovog 23. aprila postavljeni su veliki šatori u kojima su autori potpisivali svoje primerke prema utvrđenom redosledu, ali njega nije bilo lako pratiti, koliki su bili redovi ispred svakog šatora. Neko je možda čekao na potpis Trejsi Ševalije, a dok je stigao na red, ni Isabel Aljende više nije bila u tom šatoru. Primerke su po čitav dan potpisivali nama dobro znani a i neznani autori, od Havijera Marijasa do Pola Prestona, preko Davida Truebe.            

Ovaj Madriđanin, rođen 1969, TV korežiser Najgoreg nedeljnog programa i filmski scenarist, na ovogodišnjem Danu knjige je predstavio roman Valja znati i da se gubi, čija glavna junakinja Silvija želi da proslavi svoj šesnaesti rođendan tako što će na prigodnu fijestu pozvati samo jednog gosta, jer tada još ne zna da će je sudbina baciti pod točkove još privlačnijeg fudbalera iz Argentine koji je tek dobio nov auto, samo da zada gol kad treba. Ali i da ga ne zada, kad isto tako ne treba.

Bilo je, na ovaj ili onaj način, puno fudbala u nizu knjiga, ali je bilo i puno naslova o istoriji Španije, Katalonije, frankizma ili oslobodilačkih pokreta, a bilo je i mnogo navijača Mančester junajteda među poklonicima knjige, jer je te večeri odigrana prva utakmica između Barse i „crvenih đavola“ sa Ostrva.

Ipak, najspektakularniji nastup na samoj Dijadi imao je Karlos Ruis Safon, kome je, samo za njega, postavljena ogromna šatra kakvu bi čak i „naftonosni” Gadafi poželeo. Autor predivne knjige Senka vetra posle sedam godina objavljuje i drugi roman, pod naslovom Igra anđela, čija se radnja takođe dešava u Barseloni, ali iz dvadesetih godina, I u ovom novom romanu pominje se Groblje zaboravljenih knjiga; pojavljuje se i tajanstveni izdavač, koji iz Francuske ovde šalje neobičnu ponudu mladom piscu Davidu Martinu, opet obuzetom jednom nemogućom ljubavi iz stvarnosti...

Još pre zvaničnog predstavljanja novog Safonovog romana u okviru Dijade, iako za sada još uvek samo u tvrdom povezu, prodato je preko milion primeraka. Safon se nakon planetarnog uspeha svog prvenca inače preselio u Los Anđeles, da bi tamo mogao na miru, kako kaže, da radi pišući o rodnoj Barseloni. Drugim piscima, poput pominjanog Marijasa – koji se iz rodnog Madrida preselio u Soriju – dovoljno je da iz većeg grada pređu u manji kako bi se potpunije predali svom poslu. Ima, očigledno, i skeptika u vezi sa novim Safonovim romanom; neki čak strepe od tzv. sindroma druge knjige.

Knjiga se, međutim, prodala u navedenom tiražu još i pre njenog predstavljanja, te su neki, opet, još tada predlagali da se sveti Đorđe preimenuje u sveti Safon. 

Ipak, i u vezi sa Safonovim, ali i sa ostalim knjigama koje su tog dana kupovane za poklon, pa i snaje svekrvi ili obratno, bilo je i onih okorelih ljubitelja knjige koji su poručivali: „Sada te knjige treba i pročitati! Zamislite da Aurelijano Buendija umre usled nedostatka kiseonika, zbog zaklopljenih korica, i pre nego što bude izveden pred streljački vod! Na čitanje!“

Na čitanje su se tog dana nudili veoma traženi Haruki Murakami, Ken Folet, Noa Gordon, Džon Bojn i Jan Mekjuan a, naravno, i najnoviji Hari Poter. I, naravno, kao što se kod nas nagađa o tome da li Srbija ima još nekog vlasnika, pored tog jednog o kojem svi govorimo hteli ili ne, tako se i tamo smatra da su svekoliki izdavači ili vlasništvo Mondadorija, ili vlasništvo Planete, hteli izdavački sladokusci ili ne. Safon je svog Anđela, naravno, objavio kod Planete.

Kako bilo, samo u tom jednom danu, i samo u Barseloni, prodato je šest miliona ruža.

Knjiga je prodato u vrednosti dvadeset miliona evra: prodato je milion i po primeraka knjiga samo tokom dvanaest časova Dana knjige. Koji je, inače, bio radni dan.