Лолитање за Лептирима

КРИЛАТА ПОЕТИКА
Ко од нас није покушао да голим рукама ухвати лептира, повучен његовом лепотом и умилним и узбудљивим летом?

И остао празних руку са, евентуално, вишебојним смрљаном прахом на прстима.

Нисам сигуран да се Васа Павковић машио да ухвати, ручно, лептира, док се прикрадао са фото-камером и портретисао крилате примерке по приокољу Тамиша и Делиблатској пешчари, по воћњацима и парковима, који су се ураскошили у градовима.

Али је том лаичком и импулсивном лову рукама, у лету прибегао нико други до Владимир Владимирович Набоков, лептиролог светског гласа и знаковити писац. Шта је и могао друго да уради кад, ето, није био при мрежици а одмах је искусним оком скужио да је то чудесан примерак. Нешто невиђено.

Лептиров кратки век и плес у арији, то пише у свакој природнословници, сеже углавном неколико седмица. Јесте, постоје и поједине врсте, клапуњави метузалеми, са пола године животног стажа, и ту повластицу знају да искористе.

Лептири, и то дневни, као и ноћни парњаци, грациозних облика и раскошних шарен-боја јесу истрајна и неуништива својта и сорта. Дуговечна. Њихови прапрапреци слетали су, у та времена, на диносаурусе. Диносауруси су им онако кракати и кротки уливали поверење, и нису се мешали у њихов кратак и развигоран живот. За разлику од човека који им се вазда диви и уједно хоће да потегне руку да би их се домогао.

Све то, и много више, знали су и Набоков и наш Васа Павковић.

У том подухвату и обожавању лептира нису били усамљени. Поменимо, рецимо, Волфганга Гетеа и, рецимо, Томаса Мана који су увели крилате красотане на вратнице литературе. Леонардо да Винчи и Салвадор Дали су својим цизелираним потезима пера ловили и зацртавали кривуљу њихове размашне судбине, у лету. И замир у лепоти. А речени Набоков, тај врхунски аутор и гостујући универзитетски професор у САД имао је обичај да изрекне мисао како би због бабочки (лептирова, по руски)био спреман да све батали, па чак и писање романа који му живот значе.

Први посао је, по приспећу из Европе у Америку, Набоков добио као Виши сортирач лептира у њујоршком Природословном музеју. У Музеју је била збирка, испод стаклених витрина, најмање хиљаду-две примерака ових дневних и ноћних лепотана, разних – урешених Адмирала и Краљевских плаштева, Златних поштара и Зидних окаша.

У потрази за неухваћеним лептиром снова, Набоков је прокрстарио уздуж и попречке Америку са мрежицом, у свом рабијатном, црном Бјуику. Дању је ловио лептире, а предвече је исписивао роман „Лолиту” (прво издање 1955): На колена би пристављао, као на сточић, своју верну другу писаћу машину марке Underwood, да би поведао судбину и пориве добродржећег Профана и малодобне Лолите.

(/slika2)Кад је, пет-шест године доцније, седео у својој омиљеној и забашуреној књижари на Медисон скверу одједном се међ’ рафовима књига појавио гранде лептир који ће носити његово презиме - Plebejus (Lysamtra) Cormin Nabokov. Будући да је дошао у књижару без алатке, мрежице, није му друго преостајало него да га прихвати својим искусним и вичним рукама. Успело је, успело!

Павковић је своје „лолитање” за лепидоптерима, будући са фотоапаратом, усмерио другом стазом. Он се прихватио пописа камером педесетак врста из фамилије Лепидоптера који се могу наћи у нашем поднебљу ( око 200 различних примерака), наснимао их и саставио пропратне, упутне белешке. Допунио је списак и лепим комадима који се нису могли наћи на домаку његовог ока, камере. Определио се за дневне лептире, јер су и атрактивнији и бројнији. Описао акрибично четири ступња у њиховом развоју. Имена лептира су описна, према боји и красотама исписаним на крилима, такорећи поетска.

Иако је публикација састављена „на форму” приручника, опремљена неопходним речником термина, и коришћеном литературом, као и корисним сајтовима за лептирољупце, не може се затомити и њен прекобројни значај за арс поетику.

Наизглед, Павковић се потчинио узусима „жанра” и здушно је свео свој исказ да би се његова књига могла користити као путовођа за боље упознавање лептира у природи.

Све остало је добитак за читаоца, и премаша постављени циљ учила. А то је далеко од малог.