Lolitanje za Leptirima

KRILATA POETIKA
Ko od nas nije pokušao da golim rukama uhvati leptira, povučen njegovom lepotom i umilnim i uzbudljivim letom?

I ostao praznih ruku sa, eventualno, višebojnim smrljanom prahom na prstima.

Nisam siguran da se Vasa Pavković mašio da uhvati, ručno, leptira, dok se prikradao sa foto-kamerom i portretisao krilate primerke po priokolju Tamiša i Deliblatskoj peščari, po voćnjacima i parkovima, koji su se uraskošili u gradovima.

Ali je tom laičkom i impulsivnom lovu rukama, u letu pribegao niko drugi do Vladimir Vladimirovič Nabokov, leptirolog svetskog glasa i znakoviti pisac. Šta je i mogao drugo da uradi kad, eto, nije bio pri mrežici a odmah je iskusnim okom skužio da je to čudesan primerak. Nešto neviđeno.

Leptirov kratki vek i ples u ariji, to piše u svakoj prirodnoslovnici, seže uglavnom nekoliko sedmica. Jeste, postoje i pojedine vrste, klapunjavi metuzalemi, sa pola godine životnog staža, i tu povlasticu znaju da iskoriste.

Leptiri, i to dnevni, kao i noćni parnjaci, gracioznih oblika i raskošnih šaren-boja jesu istrajna i neuništiva svojta i sorta. Dugovečna. Njihovi praprapreci sletali su, u ta vremena, na dinosauruse. Dinosaurusi su im onako krakati i krotki ulivali poverenje, i nisu se mešali u njihov kratak i razvigoran život. Za razliku od čoveka koji im se vazda divi i ujedno hoće da potegne ruku da bi ih se domogao.

Sve to, i mnogo više, znali su i Nabokov i naš Vasa Pavković.

U tom poduhvatu i obožavanju leptira nisu bili usamljeni. Pomenimo, recimo, Volfganga Getea i, recimo, Tomasa Mana koji su uveli krilate krasotane na vratnice literature. Leonardo da Vinči i Salvador Dali su svojim cizeliranim potezima pera lovili i zacrtavali krivulju njihove razmašne sudbine, u letu. I zamir u lepoti. A rečeni Nabokov, taj vrhunski autor i gostujući univerzitetski profesor u SAD imao je običaj da izrekne misao kako bi zbog babočki (leptirova, po ruski)bio spreman da sve batali, pa čak i pisanje romana koji mu život znače.

Prvi posao je, po prispeću iz Evrope u Ameriku, Nabokov dobio kao Viši sortirač leptira u njujorškom Prirodoslovnom muzeju. U Muzeju je bila zbirka, ispod staklenih vitrina, najmanje hiljadu-dve primeraka ovih dnevnih i noćnih lepotana, raznih – urešenih Admirala i Kraljevskih plašteva, Zlatnih poštara i Zidnih okaša.

U potrazi za neuhvaćenim leptirom snova, Nabokov je prokrstario uzduž i poprečke Ameriku sa mrežicom, u svom rabijatnom, crnom Bjuiku. Danju je lovio leptire, a predveče je ispisivao roman „Lolitu” (prvo izdanje 1955): Na kolena bi pristavljao, kao na stočić, svoju vernu drugu pisaću mašinu marke Underwood, da bi povedao sudbinu i porive dobrodržećeg Profana i malodobne Lolite.

(/slika2)Kad je, pet-šest godine docnije, sedeo u svojoj omiljenoj i zabašurenoj knjižari na Medison skveru odjednom se međ’ rafovima knjiga pojavio grande leptir koji će nositi njegovo prezime - Plebejus (Lysamtra) Cormin Nabokov. Budući da je došao u knjižaru bez alatke, mrežice, nije mu drugo preostajalo nego da ga prihvati svojim iskusnim i vičnim rukama. Uspelo je, uspelo!

Pavković je svoje „lolitanje” za lepidopterima, budući sa fotoaparatom, usmerio drugom stazom. On se prihvatio popisa kamerom pedesetak vrsta iz familije Lepidoptera koji se mogu naći u našem podneblju ( oko 200 različnih primeraka), nasnimao ih i sastavio propratne, uputne beleške. Dopunio je spisak i lepim komadima koji se nisu mogli naći na domaku njegovog oka, kamere. Opredelio se za dnevne leptire, jer su i atraktivniji i brojniji. Opisao akribično četiri stupnja u njihovom razvoju. Imena leptira su opisna, prema boji i krasotama ispisanim na krilima, takoreći poetska.

Iako je publikacija sastavljena „na formu” priručnika, opremljena neophodnim rečnikom termina, i korišćenom literaturom, kao i korisnim sajtovima za leptiroljupce, ne može se zatomiti i njen prekobrojni značaj za ars poetiku.

Naizgled, Pavković se potčinio uzusima „žanra” i zdušno je sveo svoj iskaz da bi se njegova knjiga mogla koristiti kao putovođa za bolje upoznavanje leptira u prirodi.

Sve ostalo je dobitak za čitaoca, i premaša postavljeni cilj učila. A to je daleko od malog.