Од чега се највише умире у свету

Иако се очекивани животни век продужио са 46 година колико је био 1950, на 71 годину, према прогнози од пре четири године, људи у свету и даље умиру млади и од последица које чији се узрок могао спречити.

Током 2017. године у свету је умрло 56 милиона људи, што је за десет милиона више него 1990, наводи Би-Би-Си. Више од 70 одсто њих живот је изгубило због последица хроничних болести, од којих су срчана обољења најзаступљенија (у сваком трећем случају). Болести срца дупло су чешће од другог узрочника смрти – канцера, одговорног за сваку шесту смрт. У врху листе су још и дијабетес, респираторна обољења и деменција.

Посебно забрињава број умрлих због узрока који могу да се спрече, као што су последице дијареје, компликације код новорођенчади, саобраћајне несреће, убиства или самоубиства која су, на пример, у Великој Британији водећи узрок смрти код мушкараца од 20. до 40. године.

Удео заразних болести као узрочника смрти значајно је опао, као и смртност код деце захваљујући вакцинама, бољој хигијени, исхрани и приступу чистој води. Међутим, и ти подаци се разликују од земље до земље, па су сиромашнији делови света сада на нивоу на којем су развијенији били у првој половини прошлог века. Да, ипак, ниво богатства не подразумева аутоматски и дужи животни век, показује пример Америке где је због све масовнијег коришћења наркотика очекивани животни век у последњих пет година мало краћи.

Смрти од последица терористичких напада, страдања у рату или од природних катастрофа, чине свега 0,5 одсто свих смрти.