Od čega se najviše umire u svetu

Iako se očekivani životni vek produžio sa 46 godina koliko je bio 1950, na 71 godinu, prema prognozi od pre četiri godine, ljudi u svetu i dalje umiru mladi i od posledica koje čiji se uzrok mogao sprečiti.

Tokom 2017. godine u svetu je umrlo 56 miliona ljudi, što je za deset miliona više nego 1990, navodi Bi-Bi-Si. Više od 70 odsto njih život je izgubilo zbog posledica hroničnih bolesti, od kojih su srčana oboljenja najzastupljenija (u svakom trećem slučaju). Bolesti srca duplo su češće od drugog uzročnika smrti – kancera, odgovornog za svaku šestu smrt. U vrhu liste su još i dijabetes, respiratorna oboljenja i demencija.

Posebno zabrinjava broj umrlih zbog uzroka koji mogu da se spreče, kao što su posledice dijareje, komplikacije kod novorođenčadi, saobraćajne nesreće, ubistva ili samoubistva koja su, na primer, u Velikoj Britaniji vodeći uzrok smrti kod muškaraca od 20. do 40. godine.

Udeo zaraznih bolesti kao uzročnika smrti značajno je opao, kao i smrtnost kod dece zahvaljujući vakcinama, boljoj higijeni, ishrani i pristupu čistoj vodi. Međutim, i ti podaci se razlikuju od zemlje do zemlje, pa su siromašniji delovi sveta sada na nivou na kojem su razvijeniji bili u prvoj polovini prošlog veka. Da, ipak, nivo bogatstva ne podrazumeva automatski i duži životni vek, pokazuje primer Amerike gde je zbog sve masovnijeg korišćenja narkotika očekivani životni vek u poslednjih pet godina malo kraći.

Smrti od posledica terorističkih napada, stradanja u ratu ili od prirodnih katastrofa, čine svega 0,5 odsto svih smrti.