Ускоро квалитетније лечење оболелих од мултипле склерозе

У Србији од мултипле склерозе болује више од 7000 људи. Болест је тешка, неизлечива и углавном напада младе људе. Оболели у Србији са нестрпљењем ишчекују да им постане доступна савременија и ефикаснија терапија.

Мултипла склероза је подмукла болест, а њен ток непредвидив.Симптоми се јављају и нестају на неочекиван начин, а једнако непредвидиво смењују се фазе погоршања и смиривања болести. Број оболелих од МС-а у Србији је у порасту. Најчешће се јавља између 20. и 40. године живота, али се може манифестовати и у било ком другом животном периоду. Жене обољевају три пута чешће од мушкараца..

Правовремена дијагностика и рано започињање терапије, кључни су за сваког пацијента. Међутим, дијагнозу мултипле склерозе није лако поставитии и некада се на њу чекало више од 5 година.

За мултиплу склерозу се каже да је „највећи имитатор” у неурологији и да не постоји апсолутно специфичан и сензитиван дијагностички тест за ову болест, па је пре постављања дијагнозе неопходно да се искључе све алтернативе, међу којима је, између осталих, посебно значајна однедавно дефинисана нова аутоимунска демијелинизациона болест централног нервног система (ЦНС), неуромијелитисоптика. Данас се у МС центрима у Србији, дијагноза поставља у складу са светски прихваћеним критеријумима 2 месеца од успостављања контакта пацијента са лекаром – објашњава проф др Јелена Друловић, начелница Одељења за имунски посредоване болести  ЦНС-а Клинике за неурологију у КЦС

Дијагноза се поставља на основу детаљног разматрања клиничке слике и налаза допунских прегледа, пре свега магнетне резонанције главе и кичмене мождине, и анализе цереброспиналне течности (ликвора). А који су то најчешћи симптоми ове тешке болести?

Најчешће се јавља пад оштрине вида на једном или ређе оба ока, трњење лица, трупа или делова руку и ногу, затим слабост руку и ногу, подрхтавање руку, вртоглавица, отежан ход. Поред тога, поремећаји функције мокраћне бешике и црева, поремећаји сексуалних функција, болови и замор, такође су често присутне манифестације које знатно доприносе онеспособљености код особа са овом болешћу. Последњих година утврђена је и честа појава  когнитивних сметњи попут поремећаја пажње и памћења, а такође и психијатријски поремећаји, као што су депресивност и анксиозност – каже проф др Јелена Друловић, неуролог.

Кључни сегмент лечења ове тешке болести данас се састоји у што ранијој и континуираној примени лекова који модификују природни ток болести - DMT (енгл. „disease modifying therapy”, DMT) која се у свету примењује од 1995. године.

Третман мултипле склерозе чини: терапија релапса, примена лекова који модификују њен природни ток  – DMT и симптоматска терапија. Прва DMT која је примењивана у лечењу мултипле склерозе био је интерферон бета 1б, а данас је 14 оваквих лекова који се примењују у свету и њихов број се стално увећава. Важно је рећи да је терапија мултипле склерозе индивидуализована, лекови нису једнако ефективни и безбедни код различитих особа са МС-ом, па отуда потреба за новим лековима. Лекови који се данас примењују у свету могу се најгрубље поделити на умерено ефективне и високо ефективне. Сви они се примењују у лечењу релапсно ремитентне форме МС-а, а само окрелизумаб од пре око годину дана, у лечењу примарно прогресивне мултипле склерозе – каже проф др Јелена Друловић.

Нове DMT терапије успоравају прогресију болести, смањују учесталост погоршања за око 60 одсто и значајно подижу квалитет живота оболелих што је јако важно јер мултипла склероза током времена има тенденцију акумулације онеспособљености, па се пацијенти годинама боре са различитим проблемима везаним за физичко, ментално и социјално здравље. Ако знамо да болест најчешће погађа младе људе у најпродуктивнијем животном периоду, онда је јасно колико је питање квалитета живота важно.

У Србији је примена једног броја DMT лекова омогућена од 2005. године за ограничени број болесника који се до данас постепено увећавао. Ниједан од оралних лекова и оних високе ефективности за сада нису доступни, али Министарство здравља и РФЗО чине напоре да системски реше питање увођења иновативних лекова у Србији и верујемо да ће се ускоро наћи могућност да се унапреди третман оболелих од МС-а. Било би то корисно за друштво у целини, јер би омогућило младим пацијентима да буду професионално активни, да воде квалитетан породични живот, чиме би се значајно умањили трошкови и оптерећење друштва овом болешћу – истиче проф др Јелена Друловић.

У центрима у Србији приступ лечењу мултипле склерозе је мултидисциплинаран и укључује неурологе, физијатре, психијатре, психологе, лекаре  других специјалности, као и медицинске сестре. Мултипла склероза је праћена и бројним придруженим болестима које додатно компликују стање оболелог. Третман релапса и симптоматска терапија, као и неурорехабилитација, спороводе се правовремено и на савремен начин.