Бајка о Ивици

Био једном један млад политичар. Можда му је недостајало нешто лепоте, али памети – видећете – није. Био је амбициозан, наравно. Толико амбициозан да је остајао на власти и кад је свима било лоше. Истина, у његовој земљи ретко је било добро. Заслуге за то није хтео да преузме.

Млад, али искусан. Говорио је да је највећи проблем што нико ни са ким неће и нико ни са ким не може.

Нису га слушали.

Зашто?

У његовој земљи, разумећете, ствари су се дешавале брзо, па је и он био час на власти, час далеко од ње, а час врло близу. Спрдали су се с њим кад није био на власти. Па чак и кад је био први до главног.

Кад је помињано његово име, одмахивали би руком: „Ко га шта пита. Његови гласачи ионако не гласају за њега, а странку му воде други.” 

Понављао је да је проблем што нико ни са ким неће и нико ни са ким не може. Како је време пролазило, све више су га слушали и био је све ближи врху. Почели су да га траже. Хтели су с њим.

Постао је прихватљив свима – и онима који су га се раније гадили. И левици, и десници. И онима које је хапсио и онима који су га хапсили. И Истоку и Западу.

Сви су заборавили да је био на власти кад је било лоше. Почео је да га хвали и први човек његове земље, који се годинама борио против младог политичара.

Наравоученије?

Ивица Дачић, млади политичар из прошлости, постао је Ивица Дачић, искусни политичар за будућност.

Ма колико невероватно то звучало, будућност Србије зависи од странке која је до пре неколико година била на коленима, чији је председник на силу био изручен Хашком суду и која се ни данас не одриче политике коју је водила деведесетих прошлог века.

Историја СПС-а тако не смета ни бившем левичару Хавијеру Солани ни Борису Тадићу, који чак тврди да Демократска странка са социјалистима дели исту, левичарску, идеологију. При томе, председник Србије, који каже да би влада Војислава Коштунице са Томиславом Николићем и Дачићем била крађа изборне воље грађана, не објашњава зашто би влада Демократске странке са странком чији је програм утврдио Слободан Милошевић била прихватљива грађанима који су заокружили листу „За европску Србију”. И зашто то не би била крађа изборне воље.

Ивица Дачић, треба признати, у овом тренутку изгледа као бранитељ права да наставимо приближавање Европској унији, иако се и даље противи изручивању оптужених за ратне злочине. Један од главних услова социјалиста за будућу владу је и ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању, којим Србија добија могућност да усклади своје тржиште са тржиштем ЕУ и да добије нешто што нема ниједна друга земља у Европи – споразуме о слободној трговини са Европском унијом и са Русијом.

То је велика шанса за српску привреду и не би је требало испустити, ма ко да буде на власти.

Бајка о Ивици још траје. Само јој крај може бити тужан.