Добар, лош и зао

Та јужноиталијанска мафијашка „хоботница” толико је чврсто увукла локално становништво у свој стисак корупције, криминала, сиромаштва, запуштености, да је тај оком невидљиви а снажни стисак могао да се тумачи чак као урођено, нормално стање у свакодневици свих ликова у филму „Догман” Матеа Гаронеа. Могао, да није оних сцена људске доброте оличене у Марчеловом односу према псима и ћерки и унутар скромног дома.

Поменути Марчело (Марчело Фонте, награђен канском „Палмом“ и „Европским оскаром“) главни је јунак овог Гаронеовог филма у којем атмосфера, окружење и односи међу (искључиво мушким) ликовима повремено подсећају на Леонеове „шпагети вестерне” створене, рецимо, у некој врсти постапокалиптичне ере.

Још један добар филм из Гаронеове кухиње у којој је својевремено „скрчкана” и хиперреалистичка „Гомора”. И у „Догману” се аутор држи реалности, али јој повремено додаје и зрнце бајковитости, а сцене бруталности сервира уз тачно измерене дозе хумора које гледаоцу пријају.

Радња филма смештена је у једно запуштено и напуштено, у филму неименовано приморско предграђе (снимано у Вилађо Копола) у које „шерифи” ретко залазе, а у којем се животари од ситне продаје дроге, обијања станова и препродаје украденог накита у локалној златари за ситне паре. Гароне нас постепено упознаје са тим мачоистичким светом што обитава дуж једне улице на граници са пешчаром, најчешће у локалном „салуну“, једној јединој траторији у ближој околини. Свако је сваком пријатељ, а правог пријатељства нема. Ту је и „Догман“, Марчелов салон за негу, а по потреби и за чување паса, тих немих сведока људске бруталности, рђавости и зла.

Чак ни у том свом малом царству Марчело – тај ситан и тих, безначајни мали човек који би да буде вољен од стране околине где доминирају крупнији, бучнији и снажнији – не може да влада на миру. Чак и ту, у том храму љубави и људске топлине, важи закон јачег. А јачи је његов антагониста, другар из детињства Симоне (Едоардо Пеше) – психички нестабилан, локални силеџија што терорише читаво насеље, којег би сви да се реше, али ће та част ипак припасти слабашном Марчелу.

Зашто и како баш њему, сазнаћете када погледате овај филм који добрим делом Матео Гароне кроји и као филм о освети. Чак и као филм о борби Давида против Голијата у којој су сви губитници. И добар – Марчело, и рђав – Симоне и зао – игнорантско и незаинтересовано, у ситан криминал огрезло окружење.

Филм је инспирисан једним давним истинитим догађајем, који је косценаристима Угу Читију, Масиму Гаудиозу и Гаронеу послужио за добро скројену и сигурном руком режирану филмску причу, са изузетним доприносом директора фотографије Николаја Бриела. До сада мало познати глумац Марчело Фонте је од своје улоге направио право глумачко ремек-дело, а његов колега Едоардо Пеше својим перфомансом силеџије придодао свеукупној аутентичности и документаристичности овог новог Гаронеовог филма о утицају мафије на сабласне и невине. „Догмана“ не треба пропустити у биоскопу.