Седма и последња главна врлина: Уравнотеженост

Овом колумном завршавамо серију од седам главних врлина, коју чине три хришћанске врлине (Вера, Нада и Љубав) и четири класичне (Мудрост, Правда, Храброст и Уравнотеженост).

Према Новом завету (који се унеколико не слаже са доленаведеним тумачењима ове врлине): Тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетак створења Божијега: Знам твоја дјела да нијеси ни студен но врућ. О да си студен или врућ! Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех. (Откривење Јованово, 3: 14-16)

У једној Зен причи: Једна госпођа, ватрена будисткиња, улаже све могуће напоре да развије своју љубав према другима. Међутим, кад год оде на пијацу, један пиљар је салеће недоличним предлозима.

Једног кишног јутра, кад јој се човек поново обратио на исти начин, није успела да се суздржи и ударила га је кишобраном посред лица. Истог поподнева отишла је код једног калуђера и испричала му шта се догодило.

"Срамота ме је", рекла је. "Нисам успела да обуздам своју мржњу."

"Погрешила си што си га омрзла", одговори јој калуђер. "Следећи пут када ти буде рекао нешто недолично, испуни своје срце добротом. А онда га поново удари кишобраном, јер је то једини језик који он разуме."

На јеврејски Дан опроштаја: На јеврејски празник Јон Кипур, рабин Елимелек из Лисенска поведе своје ученике до радионице једног зидара. "Посматрајте понашање овога човека", рече. "Јер он успева одлично да се споразуме с Господом."

Не примећујући да га посматрају, зидар заврши свој посао и стаде на прозор. Извади из џепа две цедуље и подиже их према небу, говорећи:

"Господе, на једном листу написао сам списак својих грехова. Грешио сам, и немам разлога да кријем од Тебе да сам Те више пута увредио. Међутим, на другом листу записани су твоји грехови према мени. Захтевао си од мене више но што је било потребно, донео си ми тешке тренутке и натерао ме да патим. Ако упоредимо та два списка, Ти мени дугујеш. Али пошто је данас Дан опроштаја, Ти опрости мени, ја Теби већ праштам, и наставићемо заједно наш пут још годину дана."

Из једне исламске приче: Мухамед ибн Суках прича о Абдулаху и Мансуру, двојици верних муслимана. Једнога дана, Абдулах затражи помоћ од свог пријатеља.

Време је пролазило, али овај никако да му помогне. Онда га Мансур упита: "Брате мој, тражио си ми помоћ, а ја ништа нисам учинио. Међутим, изгледа да се ниси наљутио због тога".

"Ми смо стари пријатељи. Научио сам да те волим пре но што ми је била потребна било каква услуга од тебе", одговори Абдулах. "И успевам и даље да те волим, без обзира на то да ли ћеш ми помоћи или нећеш."

А Мансур на то рече: "Нисам ти помогао јер сам хтео да знам колико је јака твоја жеља. Сад видим да је јача од неслоге и мржње. Сутра ћеш добити оно што си тражио".

И ДА БИСМО ЗАВРШИЛИ ОВУ СЕРИЈУ С МАЛО ХУМОРА...

Према једном старом брачном пару: Муж и жена доручкују на дан своје златне свадбе. Жена намаза путером корицу хлеба и пружи је мужу, а себи задржа средину. "Одувек сам желела да поједем бољи део", помисли. "Али ја га волим, и свих ових педесет година сам се суздржавала и давала му средину. Данас бих волела да испуним своју жељу."

На њено изненађење, мужевљево лице озари широк осмех. "Хвала ти на овом поклону! Педесет година сам желео да поједем корицу. Али да бих сачувао склад у нашем браку, до кога је теби одувек било стало, никад се нисам усудио да је тражим."

Према једном младом брачном пару: Муж је добио за Божић две дивне кравате на поклон од своје жене. Сав срећан обукао је најбоље одело, изабрао једну од кравата које је добио и извео жену у ресторан на вечеру. Док су јели, приметио је да је жена сва снуждена.

"Драги, врло сам тужна и збуњена", рекла је после дугог ћутања. "Зашто си ставио ту кравату? Зар ти се друга није допала?"

(Превела с португалског: Јасмина Нешковић)