Фламенко и љубав спојили Мадрид и Пожегу

Пожега – „Вамос, девојке”, чује се гласно у салама на часовима фламенка у Пожеги и Ужицу, док у ритму ударају штикле и кастањете. Тако полазнице своје школе шпанског плеса бодри Шпанкиња Ракел Руиз, Мадриђанка која је од пре две године Пожежанка. Живи овде са супругом Милојем Трипковићем, с којим је заједно 14 година.

Сада код нас Ракел и Милоје спајају шпанску и српску душу, два начина живота, уносе игре и тактове Медитерана у наша брда. Шире лепоту фламенка преко Удружења шпанског плеса и културе које води Ракел. Она је од детињства уз ту игру, студирала ју је (уз класичан балет и шпански плес) на Мадридском краљевском конзерваторијуму. Потом је по државама Европе многе учила фламенку. Већ је у пожешком и ужичком крају окупила стотинак поклоника ове игре.

– Фламенко је лепа игра, али и одлична терапија, жене у Србији га обожавају. Плеше се целим телом. Кад играчица пође кући, избацила је из себе све што је мучи. Фламенко је идеалан за опуштање и миран сан – каже о овој игри Ракел Руиз, мање на српском, више на шпанском. Наш језик углавном разуме, тек понеку реч говори. Не крије да Србију воли, прија јој живот овде:

– Одрасла сам у Мадриду, с тим што имам андалужанску крв. Дошла сам у Пожегу пре свега јер ми је муж одавде, а кад волиш неког љубав је та која вас спаја и омогућава да се разумете. Учинила ми се добром идеја да се фламенко донесе у Србију, тиме и делић шпанске културе – изјавила је ова Шпанкиња.

Пожежанин Милоје Трипковић светски је човек: по завршеној пожешкој средњој школи у Немачкој је студирао немачки језик, а у Швајцарској комерцијалу и информатику. Радио је по Европи, био комерцијалиста, па запослен у туризму, имао и свој бизнис, говори осам језика.

– Преступне 2004. године 29. фебруара отишао сам на годишњи одмор на Канарска Острва. Тамо сам упознао Ракел, која је ту била с плесном групом. Родила се љубав, одлучили смо да живимо заједно: једно време били на Канарима, па у Аликантеу, затим у Мадриду, где смо живели до 2017. године. Потим смо дошли у Пожегу, ту имамо и кућу, нешто обрадиве земље на породичном имању. Овде је у складу са здравим стиловима живота Ракел научила да сади кромпир и друго органско поврће. Прија јој Србија. Не волимо кад нам неки овде кажу: „Да ли сте нормални, где сте се вратили?” Тада Ракел таквима одговара: „Како ја као странкиња волим вашу Србију, а ви одавде је не волите” – прича за наш лист Милоје.

Заинтересованих за фламенко у Пожеги је све више, ту је окупила две групе одраслих са педесетак чланова и 15 деце. У Ужицу, где је недавно на Педагошком факултету кренула са фламенком за одрасле, већ на првом часу било их је тридесетак.

– А народи Шпаније и Србије у суштини су слични: и једни и други воле живот – истиче Ракел.

Глас о фламенку у западној Србији, за непуну годину рада ове школе плеса, стигао је и до Мадрида.

– Добили смо позив од мадридске академије да током лета наша школа гостује на фестивалу плеса у Мадриду. Намеравамо да одемо, па тамо уз фламенко представимо и српске народне игре у нашим ношњама. Видећемо колико ће полазника моћи да иде, тражимо финансијере за тај одлазак – наводи Милоје.