Одбројавање на семафору

У овој рубрици, читалачкој трибини, 11. октобра 2018. указао сам на неусклађену сигнализацију семафора на углу улица Џорџа Вашингтона и Цетињске, а све пред улазом у Бајлонијеву пијацу, надомак Скадарлије.

Од тада ни поправке, ни демантија, већ мук као најгори вид прећуткивања. И онда и сада семафор ради преко уграђеног аутомата. Програмиран је на десет секунди за пешаке и 80 секунди за возила. За ових десет секунди ниједан пешак није прешао улицу, макар био и тркач на 110 метара с препонама. А реч је и о старијим људима, с помагалима, деци у колицима, те свима онима који би да на миру и са опрезом пређу улицу. Ова двосмерна улица је фреквентна. Прелазе је купци на Бајлонијевој пијаци, туристи из Скадарлије, те станари овог кварта, којима је то животни простор.

Репортер „Политике” Д. Алексић у репортажи од 13. фебруара 2019. указао је на вишемесечни застој у раду семафора на углу између улица Војводе Степе и Витановачке, што значи да проблем са радом семафора на који указујем није спорадичан, већ је системски узрокован.

Уз ризик да ми се приговори да се бавим ситничарењем у односу на подухвате који се чине у Београду, усуђујем се да поново укажем на опасност од наведеног семафора, пре него што се догоди несрећа, коју нити предсказујем, нити је прижељкујем.

Мирослав Средановић,
Београд