Платформа негира споразум, а Брисел ћути

Шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици није јуче хтео да коментарише ставове „других страна”, па ни став САД поводом питања Косова, само је поновио да се Брисел залаже за постизање споразума који ће бити правно обавезујући, уз пуну нормализацију односа. Фабрици је то рекао упитан да прокоментарише недавну изјаву америчког државног подсекретара за политичка питања Дејвида Хејла „да је став САД узајамно одрживо признање Косова и Србије”. Доследан манирима актуелне бриселске администрације, амбасадор Фабрици је остао неодређен, попут Маје Коцијанчич пре неколико дана, на молбу да да коментар на преговарачку платформу коју је Приштина усвојила. Портпаролка у Европској комисији је навела да „као посредник Европска унија не коментарише ставове појединих страна у дијалогу и једино преговорима може доћи до споразума који је од интереса за грађане Косова, Србије и региона”.

То је био најважнији испит, према речима потпредседника Владе Србије и министра полиције Небојше Стефановића, на којем је ЕУ у потпуности пала. „Очигледно је да ЕУ нема капацитет да води и да буде фер и поштена у дијалогу”, рекао је Стефановић за ТВ Пинк, пошто је претходно председник Александар Вучић у кампањи „Будућност Србије” у Сремској Митровици указао на двоструке аршине Брисела, наводећи да би га „обесили у Бриселу да смо ми донели платформу какву су донели Албанци”.

Истовремено, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да ЕУ, уколико као медијатор и гарант прихвати садашњи однос Приштине према дијалогу и Бриселском споразуму, очекујемо од ЕК да се поглавље 35, које прати имплементацију Бриселског споразума, испразни од тог додатног садржаја, и остане као и за друге земље везано за такозвана остала питања. Поглавље 35 у преговорима са ЕУ имале су и друге земље кандидати и оно је носило назив „Остала питања”, јер су се њиме обухватала сва питања која се нису могла сврстати у неко од претходна 34 поглавља. У случају Србије оно је спецификовано па је добило додатак у називу – нормализација односа с Приштином.

Приштинска платформа, према речима Јадранке Јоксимовић, недвосмислено негира Бриселски споразум, па „нема шта више да се прати, с обзиром да је једна од страна, то јест Приштина, јасно рекла да не поштује и нема намеру да спроводи Бриселски споразум”. Али, будући да европски званичници, попут Фабриција, не одустају од фразе о постизању правно обавезујућег споразума, уз пуну нормализацију односа, чини се да идеја наше министарке за европске интеграције, бар за сада, има слабе шансе за реализацију.

Уосталом, Теодор Мелешкану, министар спољних послова Румуније, земље која председава Савету ЕУ током прве половине ове године, каже да то што ће и Европска унија имати користи од процеса проширења на западни Балкан не значи да ће Румунија да одустане од своје принципијелне позиције у погледу потребе да земље кандидати у потпуности поштују приступне критеријуме. Како је, између осталог, рекао у интервјуу за „Јуропијен вестерн Балкан”, онда када се постигне неопходан ниво припрема кандидата, онда они могу да постану чланице ЕУ.