Platforma negira sporazum, a Brisel ćuti

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici nije juče hteo da komentariše stavove „drugih strana”, pa ni stav SAD povodom pitanja Kosova, samo je ponovio da se Brisel zalaže za postizanje sporazuma koji će biti pravno obavezujući, uz punu normalizaciju odnosa. Fabrici je to rekao upitan da prokomentariše nedavnu izjavu američkog državnog podsekretara za politička pitanja Dejvida Hejla „da je stav SAD uzajamno održivo priznanje Kosova i Srbije”. Dosledan manirima aktuelne briselske administracije, ambasador Fabrici je ostao neodređen, poput Maje Kocijančič pre nekoliko dana, na molbu da da komentar na pregovaračku platformu koju je Priština usvojila. Portparolka u Evropskoj komisiji je navela da „kao posrednik Evropska unija ne komentariše stavove pojedinih strana u dijalogu i jedino pregovorima može doći do sporazuma koji je od interesa za građane Kosova, Srbije i regiona”.

To je bio najvažniji ispit, prema rečima potpredsednika Vlade Srbije i ministra policije Nebojše Stefanovića, na kojem je EU u potpunosti pala. „Očigledno je da EU nema kapacitet da vodi i da bude fer i poštena u dijalogu”, rekao je Stefanović za TV Pink, pošto je prethodno predsednik Aleksandar Vučić u kampanji „Budućnost Srbije” u Sremskoj Mitrovici ukazao na dvostruke aršine Brisela, navodeći da bi ga „obesili u Briselu da smo mi doneli platformu kakvu su doneli Albanci”.

Istovremeno, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da EU, ukoliko kao medijator i garant prihvati sadašnji odnos Prištine prema dijalogu i Briselskom sporazumu, očekujemo od EK da se poglavlje 35, koje prati implementaciju Briselskog sporazuma, isprazni od tog dodatnog sadržaja, i ostane kao i za druge zemlje vezano za takozvana ostala pitanja. Poglavlje 35 u pregovorima sa EU imale su i druge zemlje kandidati i ono je nosilo naziv „Ostala pitanja”, jer su se njime obuhvatala sva pitanja koja se nisu mogla svrstati u neko od prethodna 34 poglavlja. U slučaju Srbije ono je specifikovano pa je dobilo dodatak u nazivu – normalizacija odnosa s Prištinom.

Prištinska platforma, prema rečima Jadranke Joksimović, nedvosmisleno negira Briselski sporazum, pa „nema šta više da se prati, s obzirom da je jedna od strana, to jest Priština, jasno rekla da ne poštuje i nema nameru da sprovodi Briselski sporazum”. Ali, budući da evropski zvaničnici, poput Fabricija, ne odustaju od fraze o postizanju pravno obavezujućeg sporazuma, uz punu normalizaciju odnosa, čini se da ideja naše ministarke za evropske integracije, bar za sada, ima slabe šanse za realizaciju.

Uostalom, Teodor Meleškanu, ministar spoljnih poslova Rumunije, zemlje koja predsedava Savetu EU tokom prve polovine ove godine, kaže da to što će i Evropska unija imati koristi od procesa proširenja na zapadni Balkan ne znači da će Rumunija da odustane od svoje principijelne pozicije u pogledu potrebe da zemlje kandidati u potpunosti poštuju pristupne kriterijume. Kako je, između ostalog, rekao u intervjuu za „Juropijen vestern Balkan”, onda kada se postigne neophodan nivo priprema kandidata, onda oni mogu da postanu članice EU.