Бушово ратно наслеђе

БРОЈКЕ СУ НЕУМОЉИВЕ: на ирачком фронту тренутно ратује више од 160.000 америчких војника а сваки месец ратовања "прогута" 12 милијарди долара. Од почетка ратне авантуре на Средњем истоку (2003. године) у САД су, у мртвачким ковчезима, враћена тела 3800 војника, чак 28.000 их је рањено. Ирачке жртве више нико и не броји.
Први амерички ратник, председник Џорџ Буш, који је у "лову" на Садама Хусеина пре четири године покренуо војну машинерију, притеран је уза зид. На једној страни, суочен је са суровом, и за њега необјашњивом, истином да америчка војна сила, уз помоћ 360.000 ирачких војника и десетине хиљада полицајаца, не успева да "среди" противнике и заведе ред у Ираку. На другој страни, све је непријатнији отпор унутрашњег "непријатеља" – америчких демократа, тамошњих медија и јавног мњења – његовој досадашњој ратној политици.

Тумарајући ирачким лавиринтом, Буш се хвата за сваку сламку спаса. Његово последње обраћање америчкој нацији, у коме је најавио постепено смањење војног присуства у Ираку, управо је у том стилу. Бушово обећање да ће САД, до средине следеће године, повући 20.000 војника из Ирака провидан је покушај да се заигра на кратко памћење нације од које се очекивало да заборави како је становник Беле куће, почетком ове године, послао на ратиште додатних 30.000 војника. Већ и најједноставнија рачуница показује да најновији Бушов очајнички маневар није, наравно, прошао. Најављено америчко повлачење из рата на рате доживело је жестоке критике које, међутим, остају мртво слово на папиру. Чињенице су неумољиве: Џорџ Буш ће своје ратно наслеђе у Ираку оставити новом америчком председнику. С великим олакшањем препустиће неком другом да вади кестење из ватре и спасава част и углед најмоћније силе на планети.

Бушова перспектива није, ипак, тако црна. Већ за неколико месеци моћи ће да се повуче у мир свог ранча у Тексасу и почне да пише мемоаре у којима ће објаснити свету како је средио оног злоћу у Багдаду који је "хтео да убије његовог тату".

НАЈВЕЋИ АМЕРИЧКИ ФИЛМСКИ КАУБОЈ ЏОН ВЕЈН сигурно се окреће у гробу после вести из УН да је Генерална скупштина усвојила, убедљивом већином гласова, декларацију која говори о обавези држава чланица светске организације да поштују права прастановника. У америчком случају то су, да подсетимо, потомци Ирокеза, Сијукса, Апача... и других индијанских племена која су десеткована у белој колонизацији Северне Америке.

Пут до поменуте декларације Генералне скупштине био је дуг и трновит – трајао је 20 година. Толико је, наиме, требало светској организацији да се већина њених чланица сагласи о садржају документа који се бави заштитом права прастановника. Приликом гласања предложени документ подржале су 143 државе, против су били САД, Канада, Аустралија и Нови Зеланд.

Према незваничним проценама, тренутно у свету постоји око 370 милиона прастановника, највише на просторима Јужне и Северне Америке. Декларацијом УН њима би државе, на чијим просторима живе, требало да гарантују заштиту од дискриминације и да им омогуће саодлучивање о коришћењу природних богатстава на територијама које су насељавали од давнина.

Коментаришући изјашњавање Генералне скупштине, први човек УН Бан Ки Мун је изјавио да је реч о "историјском тренутку". Реакције влада САД-а, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, противника декларације, сасвим су другачије интониране и углавном се своде на закључак како УН покушавају да ограниче државни суверенитет, да доприносе "цепању" нација и прастановницима неоправдано дају предност у коришћењу природног богатства.

ТРЕБА УЧИТИ ОД ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ. Најновији пример из Немачке показује колико је исплативо бити члан европске породице, посебно гледано из угла политичара.

Дугогодишњи неприкосновени лидер јужне немачке покрајине Баварске Едмунд Штојбер крајем септембра препушта другима кормило власти, али неће остати без посла. У Бриселу је званично потврђено да је Штојбер добио намештење у централи ЕУ где би требало да води неко ново тело које ће се бавити борбом против бирократије.

Едмунд Штојбер (66), дакле, обезбеђен је, али је његов нови посао изазвао најразличитије коментаре, посебно због спекулација да је све изведено после тајног договора немачког канцелара Ангеле Меркел и председника Европске комисије Хозеа Бароза.

Најоштрије је реаговао шеф фракције социјалиста у Европском парламенту, иначе Штојберов земљак, Мартин Шулц, који је изјавио да га све подсећа на збрињавање ислужених политичара.