„Ал Дахра” озбиљан младожења

Ако je ПКБ била једна од пожељнијих удавача, онда је „Ал Дахра” био један од озбиљнијих младожења, рекао је Војин Лазаревић, генерални директор компаније „Ал Дахра Србија” на „Копаоник бизнис форуму”. Ово је заправо био његов одговор на полемику која све време траје у јавности да ли је продаја ПКБ-а била уопште потребна и да ли је купопродајна цена од 105 милиона евра добра за Србију.

Лазаревић је младожењу представио рекавши да је то приватна компанија из Уједињених Арапских Емирата која има своју визију да изгради модерну мултинационалну компанију, која ће бити самодовољна и тржишно оријентисана. Та компанија се озбиљно бави аграром поготово када се узме у обзир колико има пољопривредних површина, а ово није прва инвестиција на тржишту југоисточне Европе, она је присутна и у Румунији.

– У Србију је донела озбиљну инвестицију. Њена обавеза је да уложи 30 милиона евра. Већ до почетка сезоне реализоваћемо 15 милиона евра, јер с машинама, које смо тамо затекли, нисмо могли да радимо, али ћемо уложити  неколико пута више да бисмо направили компанију каква је некада била. Треба подсетити да „Ал Дахра” има обавезу да испоручи 54 милиона литара млека – рекао је Лазаревић.

Он сматра да је ПКБ импресивна компанија у нашим успоменама. Та компанија има добар људски потенцијал јер се у њој још увек налазе они који су стварали велики ПКБ. Компанија има више запослених него што је потребно, али су се уговором обавезали да у наредне три године неће отпуштати раднике и да ће сачувати хиљаду радних места, без обзира на технолошка унапређења и мању потребу за радном снагом.

 – Лично сам оптимиста, јер мислим да је ово спој традиције и великих могућности. Земље које имају релативно ограничене ресурсе треба да се баве оним културама које су за хектар много профитабилније као што су воћарство, повртарство, а не само класичне ратарске културе – рекао је Лазаревић.

Говорећи генерално о пољопривреди истакао је да она захтева велика улагања и да се тренутно наводњава само три одсто површина.

– Србија је на 17. месту у свету по количини обрадивог земљишта. Премијерка Ана Брнабић је на овом форуму управо истакла оријентацију Србије према аграру. У Војводини имамо канале из времена старе Југославија, а да не говоримо о старом Бачком каналу који је градила Аустроугарска. Ми морамо да им вратимо функционалност – сматра Лазаревић

Учесници панела су се сложили да пољопривреда није стабилна и да зависи од многих непредвидивих фактора. Истовремено то је област која има суфицит од око 1,4 милијарде долара. На питање модератора Владимира Чупића шта држава треба да уради наредних година чуло се и то да би у наредном периоду требало да омогући закуп пољопривредног земљишта на дужи рок и то на 30 до 50 година. Тако би се закупац понашао домаћински, а не би морао да конкурише сваке године поново за закуп и тиме буде у неизвесности када је реч о дугорочним плановима за производњу. Субвенције у пољопривреду, према њиховој оцени, треба да се дају по килограму произведене робе, а не по хектару како је то пракса тренутно.

На питање да ли очекује даље укрупњавање прехрамбених компанија у региону по угледу на недавну трансакцију „Бамбија” и „Кока-Коле” Жељко Задро, председник Управног одбора „Виро творнице шећера” рекао је да се укрупњавање не може спречити. Подсетио је да капитал никада није био јефтинији тако да се такве трансакције очекују.