Кинези очекују Медведева

Кина ће бити прва земља, ван Заједнице независних држава, коју ће посетити нови председник Русије Дмитриј Медведев, саопштено је, са нескривеним задовољством, у Пекингу још пре званичне смене у Кремљу. На позив председника Ху Ђинтаоа, који му је упућен још 3. марта, заједно с честиткама поводом његовог избора за новог шефа руске државе, председник Русије ће боравити у званичној посети Кини 23. и 24. маја – осим ако ванредна ситуација, изазвана катастрофалним земљотресом у Сечуану, не поремети кинески дипломатски календар. Пре Кине Медведев ће посетити Казахстан.

Поздрављајући долазак председника Медведева у Пекинг, кинески министар спољних послова Јанг Ђијечи подсетио је, у интервјуу руским новинарима, да Кина и Русија већ целу једну деценију негују „стратешко кооперативно партнерство”. Кина је спремна да то партнерство унапређује у духу Кинеско-руског споразума о добросуседском пријатељству и сарадњи.

Кинеско-руска трговина досегла је прошле године, наглим скоком од 44 одсто, вредност од 48 милијарди долара. То је поуздан знак да ће обим размене до 2010. године достићи износ од 80 милијарди долара, како су се две стране обавезале. Кина је постала трећи по значају трговински партнер Русије, док се Русија налази, међу кинеским трговинским партнерима, на осмом месту. Пекинг сматра да будућа сарадња треба да се, мимо енергетике (увоза нафте и гаса и изградње две нуклеарке на бази руске технологије у Кини) и класичне трговине, усмери на софистицирану технику, науку, узајамне инвестиције, транспорт, астронаутику, аеронаутику, информатику, банкарство и заштиту животне средине. Кинези су спремни да у руску привреду инвестирају 12 милијарди долара до 2010. и поздрављају руске инвестиције у Кини.

Званичници, иначе, не пропуштају прилику да за јачање стратешког партнерства између две силе и јачање Споразума о добросуседском пријатељству и сарадњи, који је омогућио да билатерални односи досегну „највиши домет у историји”, одају посебно признање бившем председнику, а садашњем премијеру, Русије Владимиру Путину. Дуга граница између два колоса једна је од најмирнијих и најстабилнијих у Азији, упркос потресима које су на азијски простор донели ратови у Авганистану и Ираку. 

У новембру прошле године Путин је у Кремљу уверавао премијера Вен Ђијабаоа да се руска политика према Кини неће мењати по његовом одласку са председничког положаја и да „Русија, каква год да буде њена домаћа ситуација, остаје привржена јачању кинеско-руске стратешке сарадње”.

Међутим, како је смена у Кремљу светски догађај, Кинези њен значај не вреднују само са становишта кинеско-руског стратешког партнерства. Врло су помно, иако без много јавних знакова, процењивали могуће последице те смене по односе између великих сила, посебно између Русије, на једној, и САД и Европске уније, на другој страни, јер се евентуални нови токови, у међузависном свету, неминовно морају тицати и Кине.

Ако су, прошле јесени, предњачили у опроштају од Путина, сада међу првима желе да срдачно дочекају Медведева. Према оцени једног хонгконшког коментатора, кинеска дипломатија се у руском интерегнуму тргла из зимске хибернације и овог пролећа ушла у невиђену динамику – у очигледном настојању да Кину стално држи у диоптрији кремаљских стратега.

Ху се лично опростио од Путина (13. марта) са много добрих жеља. Захвалио се и на помоћи Русије на ублажавању тешких зимских елементарних непогода које су биле задесиле Кину. Дан касније, министри одбране Анатолиј Сердјуков и Цао Гангчуан успоставили су „врелу линију” између два министарства. Путин и Медведев су, честитајући у одвојеним порукама Ху Ђинтаоу поновни избор за председника (18. марта), поздравили сарадњу две земље на јачању светског мира и безбедности и изградњи мултиполарног света. Јанг Ђијечи је звао Сергеја Лаврова (24. марта) да се с њим договори о посети Медведева и да изрази велико задовољство због успешне стратешке сарадње. А у Пекингу су (19. априла) одржане заједничке стручне „консултације о стратешкој стабилности” – нека врста узајамног опипавања пулса пред председничку инаугурацију Медведева и избор Путина за премијера – посвећене заједничким акцијама на међународној сцени.

Док се на Западу нови станар Кремља најчешће види у јакој сенци старог председника, Кинези процењују да је за континуитет руске политике, коју они сматрају најбољом по развој и међународни углед Русије, веома важно управо то што је Путин за наследника предложио свог најближег сарадника и савезника. И кинески лидери, од Денг Сјаопинга до данас, сами су себи налазили и предлагали наследнике.

Кинези добро познају Медведева, посебно његову политичку чврстину и преговарачку спретност. Као први вицепремијер руске владе он је, последњих година, био стални партнер госпође Ву Ји, потпредседнице владе, „гвоздене леди” кинеске економске дипломатије. Њих двоје су иницијатори многих од десетина великих заједничких пројеката. У кинеским владиним круговима Медведев важи са савесног извршиоца Путинове стратегије према Кини, посебно у области енергетике и енергетске безбедности.

„Медведев ће у спољнополитичким односима Русије са великим силама дати приоритет Кини”, тврди професор Су Тао из Института за савремене међународне односе. „Он је био тај који је обављао главни посао у примени Путинове велике стратегије. То значи да ће он задржати Путинов спољнополитички курс”.

Кинези се могу надати да ће им председник Медведев, који је дуго година био и председник „Гаспрома”, најмеродавније објаснити зашто касни договорена изградња руског нафтовода од Сибира до Кине. А Медведев се може надати да ће Кинези први подржати његову жељу да Русија, већ ове године, уђе у Светску трговинску организацију.