Питање имена државе држаћу отвореним

Специјално за „Политику”

Скопље – Председнички избори у Северној Македонији биће одржани 21. априла, а уколико ниједан кандидат не победи у првом кругу други круг ће се одржати 5. маја. На шестим председничким изборима у овој земљи за сада је пријављено троје кандидата, а „Политика” ће у наредним данима објавити интервјуе са њима у којима ће они покушати да објасне кључне тачке својих предизборних програма. У данашњем броју објављујемо разговор са Горданом Силјановском Давковом, универзитетском професорком уставног права, која у председничку трку улази са подршком опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ.

„То што сам добила подршку ВМРО-ДПМНЕ не значи да ћу се обраћати само чланству ове странке. Одлуку да се кандидујем донела сам због стања демократије и концентрације власти у рукама владајуће коалиције, која нема слух ни за опозицију, ни за референдум”, истиче Силјановска Давкова за наш лист.

На шта конкретно мислите?

Суочавамо са са горим обликом заробљене државе „заевизмом”, јер су институције у рукама бахате, корумпиране и неспособне елите. Подстакнута подршком групе цењених професора, одлучила сам да иступим из професорског кабинета и да оно што знам из теорије покушам да применим у пракси. Моја је позиција природно опозицијска, јер садашња власт удаљује земљу и од европских интеграција и од демократије. Провладине структуре покушавају да ми на леђа натоваре све грехове ВМРО-ДПМНЕ. Мој оговор на такве инсинуације јесте да долазим изван круга те странке, да увек критикујем лоше политике, да сам критиковала и владу ВМРО, као што је реформа образовања министра Николе Тодорова. Чињеница је да нико није понео одговорност за бекство бившег премијера Николе Груевског. Део оптужених за догађаје који су се десили 27. априла амнестиран је у време промене Устава да би се постигла двотрећинска већина, а ових дана „чудесно” су уништени докази против Саше Мијалкова, тајкуна који је био шеф тајне службе у време док је Груевски био на власти. Они који су дошли на власт са слоганом „Нема правде, нема мира” – сада се ругају и праву и правди.

Ви сте професорка уставног права. Преспанским договором је измењен Устав земље у четири члана, самим тим је промењено и име државе. Партија која вас подржава, међутим, не прихвата овај договор са Грчком…

Упозоравали смо да промена имена не решава кључна питања, а отвара Пандорину кутију унутрашњих сукоба и удаљује земљу од реформи. Отворено писмо је потписало седамдесетак веома значајних имена, укључујући и Милана Кундеру. Преспански споразум као колатералну штету има урушавање уставног система. Немам сад простора да набројим све инстанце на којима су прекршени закони, али прекршена је и Бечка конвенција о међународним споразумима. Референдум је био прича за себе. Македонија данас има октроисани устав, који није демократски друштвени споразум. Власти се нису само одрекле постојања македонске мањине у суседним државама него су и македонском народу поништиле право на самоопредељење (остварено 1944). Македонци су „изједначени” са мањим етничким заједницама. Атрибут „македонски” се употребљава само у етничком смислу, а нико не зна како се зове нација/демос ове државе. Све су то ствари принципијелне, а не политичке или страначке природе.

Шта планирате да урадите у том погледу уколико будете изабрани за председницу?

Планирам да држим питање имена отвореним, формираћу међународну групу експерата који ће написати извештај о кршењу националног и међународног права и деловаћемо по тим налазима. Када говоримо о европским интеграцијама, власт је изгубила компас: гурајући Преспански споразум, показала је тоталну неспособност да спроведе и једну једину реформу. Македонија је назадовала и није чудо да из Брисела долази порука да још нисмо спремни за почетак преговора. Поларизација две највеће македонске партије поделила је и македонске грађане, па се стиче утисак да за све кључне одлуке превагу могу донети само албанске политичке партије које су у власти. Зашто се Македонци не уједине?

Ако је још од 2001. године, па и раније, међуетничка деоба била највећи проблем за кохезију земље, последњих година су се поделили Македонци. Ја покушавам ујединити грађане око идеје владавине права и правде, што је и мој лични кредо. Демократија тражи грађане и морамо се супротставити власти која у својим рукама има и тајне службе и медије, па чак и симпатије међународне заједнице као награду за добро обављени посао.

Као потенцијална председница, како видите застој у бриселском дијалогу између Београда и Приштине и да ли се он може одразити на Северну Македонију?

Косовски проблем је отворено питање које оптерећује не само Београд и Приштину већ и регион. ЕУ, нажалост, није нашла праву формулу како да оствари стварну европску перспективу за цео регион а да се то не сведе на уцене и заваравања. Наратив македонске владе је контрадикторан: с једне стране, говори се да смо (скоро) у НАТО-у и да је то трајна гаранција мира, а, с друге стране, и даље нас плаше домино ефектима уколико дође до поделе, односно размене територија. Наше земље су део Европе, а да ли ће постати део ЕУ, то зависи и од посвећености Брисела и од стања унутар ЕУ. Први тест су европски избори у мају.

Како оцењујете односе Србије и Северне Македоније?

Односи су традиционално добри. Нажалост, због унутрашњих проблема наша шира јавност посвећује мало пажње дешавањима у суседним државама. Ако будем изабрана за председницу, градићу добре односе не само са ЕУ него и са регионалним партнерима, наравно, и са Београдом.