Бранко Параћ је погинуо у Брзану

За похвалу је што ће у част и као знак поштовања народног хероја Бранка Параћа Реље, предратног радника Завода за израду новчаница у Топчидеру, парк испред ОШ „Стефан Немањаˮ у Београду убудуће носити његово име. Стога треба исправити и нетачност о месту његове погибије.

Бранко Параћ Реља страдао је у обрачуну са четницима у селу Брзану, а не „у току борби код Лаповаˮ, како је објављено у „Политици” 6. марта ове године. За ову тврдњу је и споменик Параћу подигнут пре више деценија, и то – буквално испред капије куће стрица познатог српског историчара Јеремије Митровића, пред којом је погинуо.

У Брзану, месту најближем Баточини, све време до ослобођења био је стациониран мото-механизовани батаљон немачке војске, а четници су напали Параћеве партизане долазећи из Комарица, највероватније преко Стражевице и велике шуме Рогот, између Брзана и Баточине.

Толико што се тачности информације тиче. Нажалост, овакве омашке кад се локализације и догађаја, па чак и значајних места тиче „налазе се и у монографијама које објављују они којима је струка историјаˮ. Посебно кад је реч о старим местима, доста значајним кроз историју. У шуми Рогот (између Баточине и баш Брзана, основан је, на пример, Ловачки савез Србије (Краљ Милан), али се то, као и познато палеолитско станиште Градац, приписује Крагујевцу (монографија о Крагујевцу аутора Борише Радовановића), иако су оба ова значајна места на само километар-два од Баточине (и Брзана), а више од 30 од Крагујевца. Узгред, не једном, писало се да је у историји позната „Мензуланаˮ, у којој је коначио чак и Сулејман Величанствени, у путописима записана „у Баточиниˮ, у ствари такође у Брзану, мада су је многи приписивали опет – Лапову!
Михајло Радовановић, Београд