Овај ће бити другачији

Драмски комад „Овај ће бити другачији”, према тексту Сташе Бајац  премијерно је изведен на Сцени „Петар Краљ” у Атељеу 212.

Ивана, Мирела и Јована су јунакиње постмодерне бајке. Заробљене у стварности препуној сиромаштва, неправде, насиља, поремећених породичних односа сањају о животу и љубавима налик онима на филмском платну. Како их окружује свет који се још повинује патријархалним вредностима, пут до остварења сна није лак. Да би се од Пепељуге претвориле у принцезу, потребно је да постану, како саме кажу, магичне жене. Магична жена је привлачна, носи високо везану косу да би је мушкарац могао водити као на повоцу и њу не боле ударци.

На сцени изводе прљави плес с плишаним медведима, што симболично представља опроштај од невиних дечијих снова. Друштво у коме живе и даље жену посматра као сексуални објекат и сматра да је њен главни задатак да задовољи мушке фантазије. Да би успеле у својој намери, јунакиње се подвргавају пластичним операцијама, лепе вештачке нокте, стављају уметке у косу, убадају игле у своју кожу и чине све само да би их мушкарци видели као лепе. Њихово тело представља јединствено бојно поље, јер ради „вишег” циља чине насиље саме над собом. Претварају се у звери које кидишу на сваку девојку која би се потенцијалном „принцу” могла више допасти. Дугачки шпицасти нокти и бисерно-бели зуби не служе само да би биле лепе, већ и да би могле да гризу и изгребу сваку девојку која покуша да се приближи „господину Савршеном”. Постају духовите, блесаво мудре, ироничне, јер су свесне да су своје тело претвориле у производ. Једна од њих се стално пита шта ће се десити ако се буде појавило још четрдесет девојка које личе на њу.

Док корачају тим тешким и суровим путем, не боје се ничега, осим повратка у сиромашни родитељски дом. У једном тренутку се питају да ли њихово тело треба да трпи толики бол зарад лепоте. А онда се сећају како су њиховим мајкама руке рањене и грубе од тешког рада и настављају да тамо где су стале. Њихова стварност је проткана кошмаром, али оне не одустају од својих снова.

Међутим, ове три девојке нису негативне јунакиње. Оне су само модели женског идентитета који обликује стварност. Много полажу на пролазну и површну женску лепоту, прихватајући пасивну улогу, јер се то од њих тражи.

„Овај ће бити другачији” је победничка драма петог Хартефактовог регионалног конкурса за најбоље ангажовани целовечерњи драмски текст у 2017. години.

Режију потписује Ђурђа Тешић, а главне улоге тумаче Тамара Драгичевић, Ана Мандић и Милица Јаневски.