Ново име, стари проблеми

Ових дана у медијима се могло прочитати да ће Министарство за јавну управу и локалну самоуправу поново покушати да прогура закон о комуналној милицији, сличан ономе који је одбијен 2016. године. Једна од предложених новина је да ће се комунална милиција оформити у свим општинама, а не само у осам, како је првобитним планом било решено. Такође се назив полиција мења у милиција, јер је назив полиција резервисан само за припаднике Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране.

А каква би промена у имену и била, ако не би повлачила за собом и веће надлежности? Што, наравно, није пропуштено да се уради.

Од првобитно зацртаног програма рада, који је усвојен при утемељењу комуналне полиције, 2010. године, мало шта је урађено. Делатност је сведена углавном на откривање и кажњавање грађана затечених у градском превозу без карте и на паркингу. Комунална полиција је у више наврата у своју службу примила знатан број радника, од којих многи нису били довољно обучени за деликатан посао који их чека, због чега је долазило до инцидентних ситуација у комуникацији са грађанима.

Преобучена у ново рухо комуналне милиције могла би да нас хапси, саслушава, претреса нам кола, узима изјаве, ставља лисице...

С друге стране, грађани ће и даље газити по псећем измету, биће изуједани од паса који без корпе шетају градом, ломиће ноге по поломљеним плочницима, удисаће смрад депонија ђубрета и квасити ноге у отпадној води изливеној из канализације. Гледаће и како се уништава зеленило у граду, смрзаваће се чекајући зими градске аутобусе и ноћу ће их узнемиравати несносна бука из кафана у суседству.

Др Мирослав Тодоровић,
Београд