Обећања женама

Већина странака је на своје изборне листе за републичке, покрајинске и локалне изборе ставила законом обавезујући минимум од 30 одсто жена, што по европским стандардима омогућава минимално учешће жена у политичком животу. То ипак не значи да ће се после избора у парламенту и другим институцијама наћи трећина жена, јер за то не постоји законска обавеза. У претходном сазиву парламента било је 20,4 одсто жена, а у влади само 15 одсто. У финској влади, рецимо, 60 одсто су министарке, у Шпанији и Норвешкој по 53 одсто, док је у шведској влади 45 одсто жена.

У новој шпанској влади за министарку одбране именована је Карме Шакон, у седмом месецу трудноће, док је у Србији жена смењена са места председнице Скупштине општине због породиљског одсуства, али то није само због тога што код нас још нису усвојени закон о равноправности полова и Национална стратегија за побољшање положаја жена и што Закон о забрани дискриминације треба побољшати. И када би постојали ти прописи они не би преко ноћи могли да промене традиционалну свест да су мушкарци способнији да се баве државним пословима, односно да је жени место поред шпорета и уз децу.

Жене у Србији чине већину становништва (52 одсто по попису из 2002. године), а њихово учешће у политичком и друштвеном животу је још увек недовољно.

Центар модерних вештина послао је упитник са девет питања странкама које су кандидовале листе за предстојеће изборе и урадио анализу политичких платформи партија у односу на положај жена у Србији и њихово политичко учешће. Неке од странака које су одговориле на питања обећале су да ће се држати ових процената и после избора, односно да ће имати 30 одсто посланица у својим клубовима у скупштини и исто толико и на министарским местима у влади.

У Г17 плус кажу да ће их и сада бити као и оба претходна пута, а то је између 30 и 37 одсто. Уколико буду имали министре у влади биће заступљене од 30 до 50 одсто. ДС ће, како обећава, поштовати европске стандарде и имаће најмање 30 одсто жена међу посланицима. Поштујући допринос жена у политичком и друштвеном напретку поставиће их на најмање 30 одсто министарских места у влади.

Драган Тодоровић, председник ИО СРС-а, каже да то није лако обећати јер зависи од више фактора. „Када смо имали 23 посланика нисмо ово могли да испоштујемо, а ако имамо 80 посланика онда је то већ могуће. Морамо водити рачуна и о територијалној заступљености. СРС има жене на функцијама и не постоји проблем да жене буду равноправно заступљене, али странка мора да функционише. Не можете, на пример, да мењате предлоге општинских одбора. Сви су морали да предлажу жене а када их нису имали убацивали смо их. Равноправна заступљеност жена је процес до кога се мора доћи, али за то је потребно време.”

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, каже да ће у њиховом посланичком клубу бити од 29 до 31 одсто жена. „Наш посланички клуб има ту пропорцију. У влади је другачије јер се не гледа на пол или узраст већ на квалитет и стручност. У овој коалиционој влади сви наши министри су мушкарци јер су за ресоре које смо добили (полиција, вере, просвета, енергетика) били бољи. На градском нивоу је другачије, ту је пола–пола. Ту су се жене показале као изузетно стручне и квалитетне. На месту државних секретара и директора такође има жена.”

Мађарска коалиција каже да ће се трудити да то буде што већи проценат, најмање једна посланица од пет мандата. Свакако ће међу својим посланицима имати бар једну жену. Подсећања ради, у претходном сазиву имали су 33 одсто жена. Мађарска коалиција сматра да је врло рано причати да ли ће имати жене на министарским местима зато што су специфична мала мањинска коалиција.

У ЛДП-у кажу да у овом тренутку не могу прецизно да одговоре на ово питање. „Жене су у ЛДП-у увек биле на местима одлучивања и одговорним функцијама. Два од четири потпредседника су жене, председница Политичког савета је жена, једина кандидаткиња за градоначелницу је из ЛДП-а, па ће се то односити и на посланички клуб у наредном сазиву.”

Највише жена на својим листама имали су Роми за Рома – Милош Пауновић 43 одсто и исто толико Савез бачких Буњеваца – Мирко Бајић. Остали су се држали закона, али ће се тек приликом поделе мандата видети колико заиста рачунају на жене. Центар модерних вештина сматра да је „неопходно и увођење квота при именовању изабраних представника грађанки и грађана Србије, јер само равноправним учешћем свих чланова нашег друштва можемо остварити његову потпуну демократизацију”.

И после ових избора биће лако да се провери да ли су политичари одржали реч.