Оставка само Богу

Иако нарушеног здравља и на прагу 94. године, патријарх Павле и даље остаје на Светосавском трону. Многи су очекивали, а поједине владике на почетку мајског Сабора СПЦ и тражиле, повлачење првојерарха Српске цркве који се од 13. новембра налази на Војномедицинској академији.

Да ли је, као што пишу поједини медији, поглавар СПЦ једној саборској делегацији која га је посетила поручио да он није патријарх Герман и замолио да се удаље из његовог апартмана, а с другом готово није хтео да разговара, остаје тајна. Како год било, Сабор није добио потпис патријархове оставке, али ни мишљење конзилијума лекара ВМА које би отворило пут за избор 45. поглавара СПЦ.

Последњих година, уочи сваког мајског заседања Светог архијерејског сабора, у јавности се закотрља прича о потреби да се патријарх повуче. Једни говорe да је сам патријарх, чија је функција по црквеним канонима доживотна, најављивао да ће се повући када напуни 90. годину. Други, пак, тврде како је изјавио да „оставку може поднети само Богу”. Када је 1. децембра 1990. године изабран за поглавара Српске цркве био је међу епископима који је најмање желео да постане патријарх, а то је записао и митрополит Амфилохије.

А о свом избору, како се прича у Патријаршији, патријарх је рекао: „За време последњег избора – гласања и извлачења из шешира, Богу сам се непрекидно молио да ја не будем изабран за патријарха. Али, Бог није услишио моје молитве, а то значи да има своје планове са мном”.

Не треба заборавити да је патријарх Павле један од највећих духовника нашег времена и уважаван широм света. Академик Владета Јеротић је за њега рекао да смо у „најгорим временима добили најбољег патријарха”. У интервјуу „Политици” руски патријарх Алексеј II, за Павла каже да је „прави подвижник благочашћа” и позива српски народ да се обједини у молитви за свог духовног оца. Епископ шабачки Лаврентије је у једном ауторском тексту за Нин за патријарха Павла каже: „Да нас он није заклањао својим молитвама пред живим Небесима, Бог зна шта би од нас било”.

Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (како гласи пуна титула) за 44. поглавара СПЦ изабран је 1. децембра 1990. године на апостолски начин, жребом између тројице кандидата, епископа шумадијског Саве и жичког Стефана, после девет кругова гласања. Дан касније је устоличен у Саборној цркви у Београду.

Патријарх Павле родио се као Гојко Стојчевић 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. Рано је остао без родитеља. Као вероучитељ у Бањи Ковиљачи спасавајући једно дете да се не удави у Дрини у августу 1944. године разболео се и добио туберкулозу. Борећи се против опаке болести у манастиру Вујан, Бог је услишио његове молитве и исцелио га.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење где је добио име Павле. Постдипломске студије на Богословском факултету у Атини похађао је од 1955. до 1957. године када је изабран за епископа рашко-призренског.

Као архијереј на Косову и Метохији, док није изабран за патријарха, провео је скоро 34 године.