Микс алергена већ изазива сузе и свраб

Лепо и топло време у превртљивом марту већ је изазвало деловање првих алергена. То су увелико осетили суграђани који имају проблема са алергијом. Цурење из очију и носа и свраб, кијање, иритирање грла, ушију... већ исцрпљује многе којима сметају неки од тек пристиглих „весника пролећа”. А није их мало.

У овом периоду удружено делује чак њих 12, наводи Мирјана Митровић Јосиповић, координатор за праћење алергија у Агенцији за заштиту животну средину.

– Тренутно алергију изазива дрвеће – јова, леска, граб, ту су и чемпреси, јасен, топола, врба, брест... Сви су у прекограничним вредностима. То значи да по метру кубном има више од 60 поленових зрна у ваздуху, што је горња граница. Недавно је, рецимо, било 260 поленових зрна тује и чемпреса на дневном нивоу. Али они, ипак, имају мање алергених компоненти него бреза која је већ ушла у фазу цветања па још нема њених критичних концентрација. Она је највећи алерген у периоду емитовања полена и то људи морају да знају како би на време кренули са терапијом – објашњава Митровић Јосиповић.

Поленова зрна су се већ између себе помешала и њихово дејство је све јаче. Претпрошле седмице забележен је велики пораст поленових зрна по метру кубном, али су ту количину обориле краткотрајне кише. Како метеоролози најављују падавине за данас и сутра, могуће је да ће и ове седмице број поленових зрна бити мањи. Али, време полена долази због чега суграђани који имају проблема са алергијама морају бити под лекарским надзором.

Препоручује се да они који пате од алергије, ако је могуће, не излазе у преподневним сатима када је сунчано и има благог ветра јер су тада највеће концентрације алергена. По доласку кући требало би да оперу косу, чешће да мењају постељину и веш не суше напољу, јер када је влажан сакупља још више поленових зрна.

А биљка која код 10 одсто људи изазива тегобе је амброзија. Најјача је када цвета, од августа до октобра, али је сада прави тренутак да се крене у обрачун са њом да би се њена бројност смањила.

Због тога је Секретаријат за здравство урадио предлог за праћење и сузбијање амброзије помоћу хемијских средстава са неуређених површина на територији града.

У престоници је највише има на неизграђеном грађевинском земљишту и запуштеном пољопривредном, депонијама, поред пута, железничких саобраћајница. Прошле године Завод за биоциде и медицинску екологију хемијски је третирао амброзију на 30 хектара неуређених површина.

А ове године град планира да се амброзија прати на 320 хектара и да се сузбија на 120 хектара. Радиће се од априла до септембра уз помоћ хемијских средстава која морају да буду еколошки разградива.

Амброзија је узрочник 75 одсто свих поленских алергија и у њеном полену има 52 једињења која су алергогена, од тога шест врло опасних по здравље људи. Она изазива поленску кијавицу, дигестивне и уринарне сметње попут повраћања, дијареје и реакције на кожи, копривњачу, едеме и екцеме. Осим здравствених проблема, смањује ефикасност на послу, утиче и на друштвени и социјални живот, избор каријере, физичку активност, сан...

Почела контрола бројности крпеља

Тек што је сунце мало огрејало, а на удару досадних крвопија крпеља први су се нашли кућни љубимци. Животиње које време проводе у дворишту, али иду и шетњу у паркове, већ су осетиле рилице ових паразита.

Малобројни су, срећом, суграђани који су ових дана имали блиски сусрет са овим животињама.

– Наше екипе су крајем фебруара и почетком марта на око 30 локација у граду надгледале бројност крпеља. Обухваћени су градски паркови, приобаље Саве и Дунава, Ада Циганлија, Кошутњак, Бањичка и Миљаковачка шума, Степин гај, спортски центар у Сурчину, Спомен-парк Јајинци, Бојчинска шума, Топчидер... Активност крпеља уочена је само у шумама које се налазе на ободу града и на Ади Циганлији. Утврђена бројност крпеља је релативно ниска и кретала се од 2 до 30 јединки по локацији – кажу у Заводу за биоциде и медицинску екологију.

Уочено је присуство две врсте крпеља, обичног или шумског и сточног, које се и најчешће срећу на територији града.

– Парцијална акција сузбијања крпеља обављена је само на локацијама где их има почетком марта и то биоцидним препаратима регистрованим за ту намену. Следећа акција биће организована када се бројност крпеља повећа и на другим локацијама. У зависности од сезоне, до тога долази крајем априла и почетком маја, такозвани пролећни пик бројности крпеља – напомињу у Заводу.

Мониторинг ларви комараца на контролним тачкама у каналима и другим воденим површинама почео је 11. марта.

– С обзиром на то да је температура воде још ниска и самим тим неповољна за развој ларви комараца, оне нису констатоване ни на једној локацији – кажу у Заводу.