Када је могуће забранити странку

Ако то није фашизам и тероризам, не знам шта је, рекао је прексиноћ председник Србије Александар Вучић коментаришући снимке са недељног протеста у Београду. Ипак, јуче је у разговору са новинарима указао, како је пренео Танјуг, да је питање да ли у догађајима минулог викенда има елемената кривичног дела нешто на шта треба да одговори тужилаштво и да он тиме неће да се бави. „Имам много посла и нећу тиме да се бавим. Свако да ради свој посао, само да не буде насиља. Ко га почини – одговараће”, рекао је.

Квалификације o фашизму, највише везиванe за име лидера Двери Бошка Обрадовића, биле су међу најчешћима које су употребљаване у опису актера и поступака дела опозиције у суботу и недељу. Уколико би се, евентуално, на суду доказала оправданост таквих оцена – да ли би то могао да буде и разлог за забрану деловања неких политичких организација? Када је реч о политичким странкама, то се још није десило у Србији, иако је иницијатива било. Најагилнији су били Ненад Чанак и његова Лига социјалдемократа Војводине, који су после демократских промена 5. октобра 2000. предлагали забрану СПС-а, ЈУЛ-а, СРС-а и Странке српског јединства, а касније наставили са захтевима везаним за радикале, повремено и Двери.

Према Закону о политичким странкама, један од услова за брисање партије из Регистра политичких странака је кад јој Уставни суд забрани рад. У члану 37. овог закона наводи се да о забрани рада политичке странке одлучује Уставни суд, а да ће се забранити странка „чије је деловање супротно члану 4. став 2. овог закона или која се удружи у шире политичке савезе у земљи или иностранству, односно споји са политичком странком која делује супротно члану 4. став 2. овог закона”. Реч је о одредби која гласи: „Деловање политичке странке не може бити усмерено на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање расне, националне или верске мржње”.

Поступак за забрану рада политичке странке покреће се на предлог владе, републичког јавног тужиоца и Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Када Уставни суд забрани рад политичке странке, та странка брише се из Регистра даном достављања одлуке Уставног суда Министарству, наводи се у Закону о политичким странкама. На сајту Уставног суда наводи се да „Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице”. Како се додаје, поступак се покреће предлогом владе, републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у коме се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада.

„Уставни суд може забранити рад само оној политичкој странци, синдикалној организацији или удружењу грађана чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње, док верску заједницу може забранити само ако њено деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну или расну нетрпељивост”, наводи Уставни суд.

Србија од 2009. године, на предлог ЛСВ-а, има и Закон о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја. У члану 2. наводи се да се овим законом забрањују „манифестације, истицање симбола или обележја или било какво друго деловање припадника и присталица неонацистичких и фашистичких организација и удружења којима се пропагирају идеје и делатности таквих организација и удружења”. Уколико надлежни орган утврди да регистрована организација или удружење поступају супротно овој одредби, покренуће поступак за брисање из регистра, у складу са законом.

„Расоналисти” и „Хонведи”

Пре годину дана ЛСВ је позвао све надлежне органе да почну са применом овог закона, јер „потпуно је јасно да би, када би надлежни престали да га игноришу, он спречио фашисте да подижу главу у овој земљи”. МУП Србије је пре више од десет година имао листу фашистичких организација на којој су били „Крв и част”, „Национални строј”, „Расоналисти”, „64 жупаније” „Хонведи” и „Образ”. Рад „Националног стоја” забрањен је 2011. а следеће године Уставни суд донео је одлуку о забрани деловања и „Образа”.