Кликом до банке с најбољом понудом

Народна банка Србије (НБС) од јуче на сајту објављује колико коштају главне банкарске услуге за физичка и правна лица у свим банкама у Србији. И не само то. Могуће је на истом сајту упоредити колико у којој банци те провизије коштају. Реч је о 14 главних накнада за физичка лица и 18 за правна лица и предузетнике. Претраге су омогућене на неколико начина, централна банка редовно ће ажурирати податке када их банке промене, а оне одговарају за њихову тачност.

Другим речима, на сајту НБС моћи ће да се упореди колико која од 27 банака наплаћују вођење текућег рачуна, чекове, услугу електронског и мобилног банкарства, издавање платних картица и многе друге услуге, па банкарски клијенти неће морати да „пешачки” пореде накнаде, већ ће за то бити довољна интернет страница централне банке. Подсећања ради, НБС је до сада објављивала само преглед коштања дозвољеног минуса, који је једна од банкарских најскупљих накнада. Они очекују да би ова новина требало да повећа „такмичарски дух” међу банкама, што би требало да утиче на снижавање цена банкарских услуга.

Обавеза достављања података важи за банке, платне институције, институције електронског новца и јавног поштанског оператера.

Неке од провизија карактеристичне су и за потрошаче и за предузетнике и правна лица, као што су електронско и мобилно банкарство, издавање платних картица, друге важе само за потрошаче, као што су чекови, док су неке од услуга „везане” само за правна лица, као што су прихватање платних инструмената, платне картице и коришћење ПОС уређаја код трговца.

За услугу електронског или мобилног банкарства приказује се укупна накнада за успостављање услуге и периодична – месечна, годишња накнада за коришћење ових услуга. Кад је реч о услузи безготовинског преноса новца у динарима у Србији, накнада по трансакцији приказује се зависно од тога да ли се пружа на шалтеру, коришћењем е-банкарства или м-банкарства, кажу у НБС.

Поред накнада за услуге које се најчешће користе и тиме грађане и привреду највише коштају, на сајту НБС приказују се и накнаде за услугу уплате готовог новца на туђи платни рачун. На пример, када грађанин дође на шалтер неке банке и жели да плати рачун за комуналије готовином.

Ако предузетник или правно лице уплаћују кеш, пружалац платних услуга дужан је да доставља податке о накнадама за услугу уплате готовине на платни рачун тог предузетника, односно правног лица, који се води код другог пружаоца платних услуга. То је случај уплате дневног пазара на платни рачун који се води код других банака.

На крају, НБС је обавезала пружаоце платних услуга да у једном, годишњем извештају, наведу све накнаде и камате које је корисник платних услуга платио у претходној календарској години.

– На овај начин корисници ће моћи да на једноставан начин сазнају колико их збирно на годишњем нивоу коштају услуге пружаоца платних услуга код којег имају отворен платни рачун. Пружаоци платних услуга имају обавезу да потрошачима овај извештај доставе једном годишње, и то најкасније до 1. марта текуће године за претходну календарску годину. Кад је реч о предузетницима и правним лицима, пружаоци платних услуга извештај о наплаћеним накнадама једном годишње ће доставити и њима, али на захтев ових корисника, будући да многи од њих због свог пословања на дневном нивоу добијају податке о накнадама које плаћају пружаоцима платних услуга. Банке ове евиденције почињу да воде за све клијенте од 17. марта 2019, а клијенти ће овај збирни годишњи извештај први пут добити у периоду од 1. јануара до, најкасније, 1. марта 2020. године.