Klikom do banke s najboljom ponudom

Narodna banka Srbije (NBS) od juče na sajtu objavljuje koliko koštaju glavne bankarske usluge za fizička i pravna lica u svim bankama u Srbiji. I ne samo to. Moguće je na istom sajtu uporediti koliko u kojoj banci te provizije koštaju. Reč je o 14 glavnih naknada za fizička lica i 18 za pravna lica i preduzetnike. Pretrage su omogućene na nekoliko načina, centralna banka redovno će ažurirati podatke kada ih banke promene, a one odgovaraju za njihovu tačnost.

Drugim rečima, na sajtu NBS moći će da se uporedi koliko koja od 27 banaka naplaćuju vođenje tekućeg računa, čekove, uslugu elektronskog i mobilnog bankarstva, izdavanje platnih kartica i mnoge druge usluge, pa bankarski klijenti neće morati da „pešački” porede naknade, već će za to biti dovoljna internet stranica centralne banke. Podsećanja radi, NBS je do sada objavljivala samo pregled koštanja dozvoljenog minusa, koji je jedna od bankarskih najskupljih naknada. Oni očekuju da bi ova novina trebalo da poveća „takmičarski duh” među bankama, što bi trebalo da utiče na snižavanje cena bankarskih usluga.

Obaveza dostavljanja podataka važi za banke, platne institucije, institucije elektronskog novca i javnog poštanskog operatera.

Neke od provizija karakteristične su i za potrošače i za preduzetnike i pravna lica, kao što su elektronsko i mobilno bankarstvo, izdavanje platnih kartica, druge važe samo za potrošače, kao što su čekovi, dok su neke od usluga „vezane” samo za pravna lica, kao što su prihvatanje platnih instrumenata, platne kartice i korišćenje POS uređaja kod trgovca.

Za uslugu elektronskog ili mobilnog bankarstva prikazuje se ukupna naknada za uspostavljanje usluge i periodična – mesečna, godišnja naknada za korišćenje ovih usluga. Kad je reč o usluzi bezgotovinskog prenosa novca u dinarima u Srbiji, naknada po transakciji prikazuje se zavisno od toga da li se pruža na šalteru, korišćenjem e-bankarstva ili m-bankarstva, kažu u NBS.

Pored naknada za usluge koje se najčešće koriste i time građane i privredu najviše koštaju, na sajtu NBS prikazuju se i naknade za uslugu uplate gotovog novca na tuđi platni račun. Na primer, kada građanin dođe na šalter neke banke i želi da plati račun za komunalije gotovinom.

Ako preduzetnik ili pravno lice uplaćuju keš, pružalac platnih usluga dužan je da dostavlja podatke o naknadama za uslugu uplate gotovine na platni račun tog preduzetnika, odnosno pravnog lica, koji se vodi kod drugog pružaoca platnih usluga. To je slučaj uplate dnevnog pazara na platni račun koji se vodi kod drugih banaka.

Na kraju, NBS je obavezala pružaoce platnih usluga da u jednom, godišnjem izveštaju, navedu sve naknade i kamate koje je korisnik platnih usluga platio u prethodnoj kalendarskoj godini.

– Na ovaj način korisnici će moći da na jednostavan način saznaju koliko ih zbirno na godišnjem nivou koštaju usluge pružaoca platnih usluga kod kojeg imaju otvoren platni račun. Pružaoci platnih usluga imaju obavezu da potrošačima ovaj izveštaj dostave jednom godišnje, i to najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu. Kad je reč o preduzetnicima i pravnim licima, pružaoci platnih usluga izveštaj o naplaćenim naknadama jednom godišnje će dostaviti i njima, ali na zahtev ovih korisnika, budući da mnogi od njih zbog svog poslovanja na dnevnom nivou dobijaju podatke o naknadama koje plaćaju pružaocima platnih usluga. Banke ove evidencije počinju da vode za sve klijente od 17. marta 2019, a klijenti će ovaj zbirni godišnji izveštaj prvi put dobiti u periodu od 1. januara do, najkasnije, 1. marta 2020. godine.